DUNAVSKA 23

Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova „П“.  Godina gradnje nije poznata ali se smatra, na osnovu stilskih karakteristika objekta, da je osnovni arhitektonski korpus nastao u vreme poznog klasicizma, dakle sagrađena je posle Bune, na mestu ranije kuće, koja je izvesno bila znatno oštećena, kao i sve kuće u Dunavskoj.
Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo raniji objekat bez dvorišnog krila.

Postoje tvrdnje da je u XIX veku ova palata pripadala konjičkom oficiru i novosadskom bogatašu Antonu Gajrupu.

Za današnji izgled zgrade zaslužan je Gedeon Dunđerski, kada je u julu 1925. dobio dozvolu da je može „preinačiti“ po projektu graditelja Filipa Šmita. Rekonstrukcija je završena u decembru 1926., a sačuvan je i projekat po kome je rekonstrukcija izvršena.

Ova zgrada nosi stilske odlike klasicizma. 

Kuća ima širok ulični front sa centralnim rizalitom koji se završava trougaonom klasicističkom atikom.
U središtu prizemlja nalazi se široki prolaz polukružno završen, a levo i desno su lokali, potpuno osavremenjenih otvora. U lokalima su sačuvani originalni elementi – nekoliko poluobličastih svodova. 
Na spratu se nalazi pet prozora, od kojih su središnja tri na rizalitu, flankirana pilatrima sa jonskim kapitelima. Prozori su nadvišeni lunetama, a ispod su balusterski nizovi

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vide se balkon i atika ove kuće, dakle izgrađena je pre toga, možda čak i u okviru velike obnove početkom 1850-ih, uz pomoć erarnog zajma.

Fasada se može dobro videti na ovoj fotografiji nastaloj oko 1908. Centralni rizalit i otvori fasade su sa odnosima sličnim današnjem, ali izgled fasade je potpuno promenjen i uklonjen je balkon.

Na ovoj obojenoj fotografiji nastaloj oko 1912. fasada se još bolje vidi.

Sledeća fotografija je iz 1950-ih gde vidimo deo kuće bez balkona, dakle nakon rekonstrukcije Dunđerskog iz 1926.

Ova fotografija je iz 1992. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. Na fasadi nema značajnijih promena, od 1926, osim otvora lokala sa leve strane.

Fotografija fasade 1995, slična izgledu na fotografiji iz 1992, osim što je i sa desne strane probijen otvor lokala na mestu prozora.

Kapija od kovanog gvožđa na kolskom ulazu iz 1926. je očuvana, sa monogramom Gedeona Dunđerskog na središnjem lučno završenom segmentu. 

Duga dvorišna krila, sa komunikacionim balkonima na profilisanim kamenim konzolama, su na kraju spojena mostom. Na desnom krilu je komunikacioni balkon zazidian. Na kraju desnog dvorišnog krila je kula krućnog preseka izgrađena 1926. Vidimo da se lokal najstarije novosadske oštračke radnje „Hošek“, sa tradiciom dužom od 100 godina, sada nalazi u dvorištu ove zgrade.

Dva parterna dvorišna objekta koja se nastavljaju na krila, pripadaju ranom sloju gradnje i imaju veliku arhitektonsku vrednost, zbog otvorenih tremova sa toskanskim stubovima. Danas su tremovi zatvoreni i pretvoreni u lokale između stubova, a pre toga u stambeni prostor, kao što se vidi na ovim slikama, iz 1992. i danas:

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a duga dvorišna krila krovom na jednu vodu. Ulični deo pokriven je originalnim biber crepom, baš kao i dvorišna krila, a krov kule limom.