DUNAVSKA 3

Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova «П» izgrađena je u drugoj polovini XVIII veka. Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo dva manja objekta. Ni jedna kuća u Dunavskoj na ovom planu nije imala dvorišna krila.
Znatno je stradala u Buni, pa je verovatno obnovljena kada i ostale kuće u centru, ranih 50-tih godina XIX veka u Velikoj obnovi. 
Pripadala je porodici gradonačelnika Stevana Popovića-Pecije. 

Istoričari umetnosti je smatraju za jednu od najlepše «skrojenih» zgrada u ovom kompleksu.
Uravnotežene mase simetričnih dvorišnih krakova i srazmernog uličnog dela postižu retko ostvareni sklad.

Kuća je dobila masivniju uličnu fasadu eklektičkih odlika, sa rustično obrađenim prizemljem rekonstrukcijom u sedmoj deceniji XIX veka.
Na pročelju je centralno postavljen uzak rizalit, u širini jednog centralnog otvora. Fasadno platno prizemlja je akcentovano rustičnom obradom, čime je arhitekta postigao  za ovaj stil karakterističan utisak masivnosti.
Otvori u prizemlju su u vidu niz niza jednakih arkada, sa rustičnim vencem u kome se smenjuju zubci i ravno malterisana polja, sa akroterijima u temenima lukova. Uzani pešački prolaz odgovara otvoru sa desne strane centralnog rizalita.
Između prizemlja i sprata masivnim profilisanim vencem je naglašena horizontala.

Na spratu je centralni prozor na rizalitu, markiran plitkim doprozorskim pilastrima jonskih kapitela, nad kojim je plitko reljefno polje i trougaoni fronton, a ispod plitko parapetno vertikalno podeljeno polje. Sa svake strane rizalita su po tri jednaka prozora u profilisanom malterskom ramu iznad kojih su truglasti frontoni na vitkim dekorisanim konzolama, a ispod plitka parapetna polja. Prozori imaju krstastu podelu okana sa poprečnom šipkom u gornjoj trećini otvora
Fasadno platno sprata je ravno malterisano, i završava se frizom sa tavanskim otvorima u obliku rozeta u osi svakog prozora, na koji se nastavlja masivni profilisani potkrovni venac.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se ova zgrada sa stilskim odlika poznog klasicizma, pre rekonstrukcije. To znači da je fasada dobila eklektičke odlike nakon toga, verovatno u sklopu sanacije od posledica ove velike poplave, na samom kraju 70-tih godina XIX veka.
Na fotografiji vidimo isti centralno postavljeni rizalit, kao i raspored otvora. Otvori u prizemlju su bili pravougoni sa dvokrilnim drvenim kapcima, a iznad svakog je bilo segmentno završeno nadsvetlo, vertikalno izdeljeno u tri polja. 
Venac između prizemlja i sprata je bio mnogo manje naglašen. Prozori na spratu su bili u profilisanom malterskom ramu, nadvišeni arhitavnim frontonima, a po donjoj ivici su bili povezani solbankom.

Na fotografiji nastaloj oko 1908. vidimo da fasada već ima izgled veoma sličan današnjem.

Na fotografiji iz 1992. fasada takođe ima izgled veoma sličan današnjem.

Na fotografiji iz 1995. takođe nema značajnijih promena, osim boje fasade.

Prostorije prizemlja i podruma su pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu.
Na dvorišnim krilima je komunikacioni balkon, na plitkim svodovima, sa lepo obrađenim i profilisanim kamenim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa, koji obuhvata sve tri dvorišne fasade.

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a dva jednaka dvorišna krila krovom na jednu vodu. Pokriven je biber crepom.