Vladimira Nazora broj 3

„Кuća bana Jelačića“


Spratni stambeno-poslovni objekat sa visokom mansardom zahvata ugao Beogradske i Nazorove ulice. Кarakteristična osnova objekta koja zauzima gotovo celu parcelu izduženog pravougaonog oblika, označena je na svim planovima Petrovaradinske tvrđave od sredine XVIII veka. U kamenu završcu ulaznog portala iz Nazorove ulice urezana je godina gradnje „1745“.

Iako su na kući vremenom vršene mnoge prepravke, do danas je sačuvala sve odlike vremena u kojem je nastala. Кarakteristična visoka mansarda sa trougaonim timpanonom i ugaonim volutama predstavlja jedinstven primer arhitekture baroka ne samo u podgrađu Tvrđave, već i na širem prostoru Vojvodine.


Sastoji se od podruma, prizemlja, sprata i mansarde. Široki ulaz u objekat je iz Nazorove ulice, dok se glavni pešački ulaz iz Beogradske ulice koristi isključivo za poslovni prostor u prizemlju.

Ulaz je lučno završen u formi segmenta elipse sa karakterističnom drvenom kapijom izrađenom od dijagonalno položenih letvica. U osi kapije postavljeno je pravougaono krilo pešačkog ulaza. Široki hodnik vodi do malog dvorišta, danas zatvorenog i pripojenog prostoru prizemlja, skreće desno u uži hodnik koji ide sredinom objekta do stepenica za sprat i ulaza u Beogradskoj ulici.

Oba hodnika su izdeljena polukružnim lukovima u tri, odnosno pet traveja zasvođenih krstastim svodovima. Desno od širokog hodnika je poslovni prostor u sklopu kojeg je i podrum adaptiran za ugostitelski lokal.

Prednje, ulične prostorije su zasvođene poluobličastim svodovima sa rukavcima. Podrum je dubok, zasveden poluobličastim svodom sa tri sačuvane cisterne za vino u južnom i istočnom zidu.

U preostalom prostoru prizemlja, levo od hodnika nalaze se ostave stanara, kao i mali stan orijentisan prema Nazorovoj ulici. Stepenište za sprat je široko, dvokrako sa drvenim gazištima, zasvođeno segmentnim i krstastim svodovima.

U bočnom zidu nalazi se otvor sa zaštitnim kapkom od kovanog gvožđa dekorisan floralnim motivima.

Na podestu je dvokrilna kapija od kovanog gvožđa sa karakteristično rešenim fiksnim segmentno završenim nasvetlom u vidu dijagonalno isprepletenih gvozdenih profila.

Prostor na spratu izdeljen je u četiri stambene jedinice sa središnjim hodnikom pod krstastim svodovima. Nad središnjim delom sprata je mansarda orijentisana prema Nazorovoj ulici. U stanu na mansardi sačuvana je originalna stolarija prozora i vrata sakarakterističnim detaljima profilacije u drvetu i okovom od kovanog gvožđa.

U centralnoj prostoriji nalazi se autentičan malterski štuko ukras na plafonu.

Po kazivanju vlasnika stana, identičan ukras u sobi je uklonjen, kao i zidana peć u kuhinji. Objekat je zidan opekom, malterisan i bojan. Кrov je složen, različitih visina, na uličnom delu izrazito visok, pokriven biber crepom.


Ulične fasade su jednostavno komponovane, vremenom prepravljane što se vidi po obliku otvora i zastupljenoj dekoraciji. Osim karakteristične barokno oblikovane mansarde i ulaznog portala, fasadu u Nazorovoj ulici karakteriše naglašen međuspratni i potkrovni venac.


Fasada iz Beogradske ulice je simetrično komponovana sa centralno postavljenim polukružno završenim ulazom u okviru od rustično obrađenih kvadera.

Iznad, na spratu je balkon na kamenim konzolama (središnja konzola je uklonjena 1905. godine, a konstrukcija ojačana sa dve gvozdene traverze) sa ogradom od kovanog gvožđa.

Iznad balkonskih vrata je spomen-ploča posvećena hrvatskom banu Josipu Jelačiću koji se u njoj rodio kao sin visokorangiranog austrijskog oficira. Postavljena je početkom XX veka i pre nekoliko godina obnovljena.

Na ploči je zapis: U ovom domu rodio se 16. listopada 1801. slavni hrvatski ban grof Josip Jelačić.

Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada

Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *