Štrosmajerova broj 5

Visokoparterni stambeno-poslovni objekat osnove u obliku latiničkog slova L, prvi je u nizu od tri prizemna objekta na severnoj strani Štrosmajerove ulice, formiranih na parcelama ujednačenih širina uličnog fronta. Sa nešto nižim prizemnim objektom izgrađenim u stambenim u produžetku kratkog dvorišnog krila formira izduženo pravougaono unutrašnje dvorište.

Građen je opekom, malterisan i bojen, sa završnim prskanim slojem na uličnoj fasadi. Кrov je izrazito visok, sa slemenom u visini slemena susednog jednospratnog objekta, pokriven biber crepom.

Objekat se sastoji od podruma i prizemlja, te međusprata nad ajnfort prolazom. Podrum se nalazi ispod glavnog i dvorišnog objekta. Središnji i stražnji deo se koristi kao ugostiteljski lokal, a deo ispod uličnog dela kao spremište. Sačuvani ostaci više slojeva moleraja i delova natpisa na zidovima, kao i nekad znatno veći gabariti podrumskih otvora prema ulici, danas delimično zazidani, ukazuju da je ovaj prostor svojevremen okorišćen kao lokal. Prostorije podruma su zasvođene poluobličastim i plitkim sfernim svodovima, dok su iznad ajnfort prolaza, te stambenog prizemlja i međusprata, ravne tavanice.

Ulična fasada je jednostavno komponovana i njen današnji izgled je rezultat više rekonstrukcija od kojih poslednja verovatno potiče iz vremena posle II sv. rata, nakon značajnog podizanja ulične nivelete usled trasiranja železničke pruge osovinom Štrosmajerove ulice.

Na levoj strani nalazi se elipsasto završena kapija u jednostavnom malterskom ramu i ovalni okulus iznad, u njenoj osi.

Četiri prozora u plitkom, stepenasto profilisanom okviru sa podrumskim otvorima u osama, raspoređeni su u pravilnom ritmu od po dva na desnoj strani.

Iznad okulusa i prozorskih otvora nalaze se istaknuti arhitravi, ali bez konzola. Duž fasade je naglašen podprozorski venac koji povezuje sve otvore i prelazi preko malterskog rama otvora kapije ne poštujući njenu geometriju. Iako delimično sačuvani dekorativni elementi na fasadi i godina sa inicijalima koja se nalazi na zabatnom zidu tavana (КJ 1889) navode na kraj XIX veka, primenjena konstruktivna i oblikovna rešenja, karakterističan visok krov i niz sačuvanih detalja okova ukazuju na ranije vreme gradnje objekta, najverovatnije oko polovine XIX veka.

Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada

Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *