Dunavska 5

Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova «Г» izgrađena je u drugoj polovini XVIII veka. Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo objekat bez dvorišnog krila.

Pripadala je porodici Polit-Desančić. Tu je živeo i Mihajlo Polit-Desančić zahvaljujući kome imamo sačuvan jedini opis izgleda Dunavske i centra Novog Sada pre Bune («Uspomene»).

Pretpostavljaja se da je bila obnavljana 1815. ali nisu sačuvani dokumenti koji bi to potvrdili. 

Znatno je stradala u Buni, a obnovljena je 1851. po ugovoru koji je vlasnik Jovan Polit potpisao sa baumajsterom Teodorom Štefom.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se ova zgrada sa stilskim odlikama klasicizma.
U prizemlju su bila tri jednaka pravougaona otvora u profilisanom malterskom ramu, u osi otvora na spratu. Krajnji levi otvor je bio uzani pešački prolaz, dok su druga dva bila otvori lokala, sa dvokrilnim drvenim kapcima nad kojima je bila dodata uska nadstršnica, iznad koje je bila tabla sa natpisom celom širinom lokala. 
Između prizemlja i sprata horizontala je naglašena širokim profilisanim vencem.
Na spratu su tri prozora u plitkom malterskom ramu, nadvišeni arhitravnim frontonima, a po donjoj ivici povezani solbankom. Nad središnjim prozorom je bilo dekorativno reljefno polje i arhitavni fronton je nadvišavao druga dva, a ispod njega je bilo plitak geometrijski ukrašen parapet. Prozori su imali krstastu podelu okana sa poprečnom šipkom u gornjoj trećini otvora
Fasadno platno je bilo ravno malerisano i završavalo se nedekorisanim frizom, na koji se nastavljao profilisani potkrovni venac.

U obnovi, verovatno krajem XIX, fasada je dobila današnji oblik, u stilu istoricizma. Ova fasada se može videti već na ovoj fotografiji nastaloj između 1906. i 1908.

Na ovoj fotografiji se vidi da u prizemlju otvori nisu menjani. Profilisani venac između spratova je masivniji. Prozori su u profijisanom malterskom ramu sa trouglastim fontonom na konzolama sa akantusom, dok su dva bočna prozora sa segmentnim frontonima. Između prozorskih frontona je niz rascvetanih ružica na malterisanoj traci. Ispod svakog prozora drugom bojom klinker opeke je formirana dekoracija u vidu dijamantskih kocki, a solbank je uklonjen. 
Fasadno platno horizontalno fugovano u prizemlju, a na spratu od klinker opeke, završava se frizom sa profilisanim prstenovima, na koji se nastavlja istureni profilisani pokrovni venac.

Bela Trupel, trgovac muzičkim instrumentima, postaje vlasnik ove kuće 1909. godine. Gotovo punih 90 godina u lokalu ove kuće se nalazila prodavnica muzičkih instrumenata i muzikalija.

Na fotografiji iz 1995. još vidimo natpis „Muzički magazin“ 

Za novog vlasnika je uskoro rekonstruisano prizemlje, pri čemu je pešački ulaz premešen na desnu stranu, a prošireni otvori izloga lokala levo. Visina otvora u prizemlju nije značajno povećana.  

U nekoj kasnijoj obnovi je pojas ispod prozora do međuspratnog profilisanog venca izmalterisan, sa geometrijskim parapetima ispod svakog otvora.

Prostorije prizemlja i podruma su pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu. Na sprat vodi dekorativno stepenište kamenih gazišta.
Na dvorišnom krilu je komunikacioni balkon, na plitkim svodovima, sa profilisanim kamenim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa.

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a dvorišno krilo krovom na jednu vodu. Pokriven je biber crepom.