DUNAVSKA 27

Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova „П“.  Izgrađena je 1904. godine, u stilu istorizma, sa uticajima secesije na fasadi, za poznatog novosadskog kamenoresca Johana Šomana. Trgovac crkvenih utvari Nikola Ivković, postao je vlasnik kuće 1907. godine, a 1930-ih u njoj je smeštena Srpska trgovačka banka.
Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo raniji objekat bez dvorišnih krila. 

Kuća koja se tu nalazila pre izgradnje ove palate bila je prizemna, ali iste širine.

Znatno oštećena u Buni, kao i sve druge kuće u Dunavskoj, obnovljena je, ili sazidana, u velikoj obnovi početkom 1850-ih.

Sačuvan je plan zgrade koji je izradio Franc Voruda, u Beču, u maju 1903. za vlasnika Jovana Šomana:

Na sredini ulične fasade nalazi se plitak rizalit, sa sedam vertikala otvora. Celom širinom zgrade se pruža ravna atika ukrašena vazama, a iza nje, u širini rizalita, strmi mansardni krov prekriven eternit pločama.

U prizemlju su originalno svi otvori bili polukružno završeni, a krajnji desni je bio pešački ulaz, kao što vidimo na planu. Danas je ulaz centralno postavljen, a sa svake strane su probijeni veliki moderni pravougaoni otvori lokala.
Na spratu je balkon u širini rizalita, i sedam dvokrilnih prozora u plitkom profilisanom malterskom ramu. Na krajevima rizalita i fasade su pilastri sa geometrijskim kapitelima.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se prizemna kuća na istoj parceli.

Fasada nove zgrade se može dobro videti na ovoj fotografiji nastaloj oko 1905. godine, ubrzo nakon gradnje.

Na ovoj obojenoj fotografiji nastaloj 1910. (struja je već dovedena iz centrale a tramvajskih šina još uvek nema) vidimo prodavnicu crkvenih utvari Nikole Ivkovića, ali samo u levom lokalu, dok je pešački ulaz u zgradu i dalje krajnje desno.

Sledeća slika je reklama trgovine crkvenih utvari Nikole Ivkovića, oko 1912. (Na slici se vidi tramvaj). Ovde je prodavnica već proširena i na desni lokal, a pešački ulaz u zgradu je premešten u središnji otvor. 

Ova fotografija je iz 1992. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. U prizemlju vidimo moderne pravougaone otvore izloga. Vidi se i dečija prodavnica „Mendo“.

Fotografija fasade 1995, slična izgledu na fotografiji iz 1992.

Iz prolaza, u hodniku sa desne strane je smešteno četvorokrako stepenište koje u prvom delu ima zidanu ogradu od balustera, a dalje od kovanog gvožđa u stilu eklektike. Stepenišni krak nosi masivni toskanski stub:

Zgrada ima dva dvorišna krila. Dvorišnom fasadom dominiraju komunikacioni balkonima na plitkim svodovima, sa ogradom od kovanog gvožđa. 

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, sa ravnom atikom ukrašenom vazama i mansardnim krovom pokrivenim eternit pločama. Krov dvorišnih krila je na jednu vodu. Ulični deo pokriven je originalnim biber crepom, baš kao i dvorišna krila, osim naknadno dozidanog produžetka desnog krila, koje je pokriveno novim biber crepom.