Štrosmajerova broj 18

Stambena jednospratnica na uglu Štrosmajerove ulice i pešačkog puta za Gornju tvrđavu, izgrađena je krajem 20-ih godina XX veka po projektu Štajner Kazal Bele. Podignuta je na mestu prizemnice tradicionalnog tipa i jednospratnice s prelaza XVII u XIX vek koja se nalazila na samom uglu.

Uniši između prozora sprata srušenog objekta nalazio se kip sv. Ivana Nepomuka, koji se i danas nalazi kod vlasnika objekta u niši potpornog zida jugozapadnog ugla parcele.

Zgrada se sastoji od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja. Građena je od cigle, sa drvenim međuspratnom konstrukcijom. Krov je složen, pokriven biber crepom. Naknadno adaptirani stambeni prostor u delu potkrovlja je osvetljen vertikalnim krovnim prozorima-badžama.

Osnova podruma se sastoji iz dva dela povezana prolazom probijenim kroz masivne zidove.

Prostorije su zasvođene poluobličastim svodovima sa rukavcima. Obični zidovi su zidani u kombinaciji kamena i opeke, podovi popločani šestougaonim pločama od gline.Karakteristična osnova, konstrukcija svodova, kao i primenjeni materijali govore u prilog da se radi o sačuvanim podrumima predhodno porušenih objekata na čijim je substrukcijama podignuta današnja zgrada.

Ulična fasada je jednostavno komponovana, u duhu rane moderne. Sa desne strane je četvorougaoni ulaz sa drvenim ustaljenim vratima i nadsvetlom, iznad prozora u širini vrata.

Sa leve strane su dve ose širih prozora, gotovo kvadratnog oblika. Svi otvori su uokvireni svedenim malterskim ramom blago zaobljenih ivica povezanim jednostavnom profilacijom solbanka i nadprozornika. Bočna fasada je ravno malterisana sa po dva manja prozora u jednostavnom okviru.

Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada

Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *