Štrosmajerova broj 14

Prizemna stambena kuća sa dvorišnim stambenim objektom u dnu parcele i objektima u dnu parcele i objektima izrađenim po obodu parcele formira zajedničko unutrašnje dvorište.

Osnova uličnog objekta sastoji se od dva dela sa centralno postavljenim prolazom. Levi i desni deo se sastoji od po tri prostorije u nizu. Podrum se nalaze ispod središnjih delova dvorišnih krila i međusobno su povezani podzemnim hodnikom. Objekat je građen opekom, malterisan i bojen. Krov je složen i pokriven biber crepom. Nad prednjim, uličnim delom je dvovodan, na dvorišnim krilima na jednu vodu. Deo tavana iznad levog dela objekta je adaptiran u stambeni prostor i pripojen stanu ispod. Pokriveni prostor je osvetljen kosim krovnim prozorima na dvorišnoj strani. Podrumi su zasvođeni poluobličastim svodom, a sve prostorije prizemlja su sa ravnom tavanicom. Udesnom delu objekta se do 1983. godine nalazio lokal (knjižara).

Udnu parcele je spratni stambeni objekat ukopan u kosinu petrovaradinske stene koja je mestimično vidljiva u enterijeru. Prizemlje je zasvedeno poluobličastim svodom 1977 godine adaptirano u stan. Pristup spratu je preko balkona i strmih spoljnih stepenica gvozdene konstrukcije. Na ogradi balkona od kovanog gvožđa nalazi se monogram sa godinom (JD1890) kada je dograđen sprat.

Tavan je 2006 adaptiran i pripojen stanu na spratu.Izvedeni su vertikalni krovni prozori – badže sa krovićem na jednu vodu, pokriveni biber crepom. Prozori objekta su savremeni sa novom drvenarijom, fasada je ravno malterisana i bojena. Po kazivanju stanara, glavni objekat je građen sredinom XIX veka. Današnji ulični izgled jasno opredeljuje dve poslednje faze rekonstrukcije objekta. Drvena ulazna vrata sa segmentno završenim nad svetlom, tri kanelirana pilastra sa kapitelima, karakteristična malterska dekoracija potkrovnog venca i tavanskih otvora, kao i sačuvani arhitravi nekadašnjih prozora pripadaju periodu eklektike, dok su prošireni trodelni prozori nastali u rekonstrukciji verovatno između dva sv. rata.

Prostorne karakteristike osnove glavnog objekta upućuju na to da se radi o dve prizemne kuće tradicionalne, ruralne arhitekture koje krajem XIX ili početkom XX veka objedinjene zajedničkom fasadom i krovom.