DUNAVSKA 10

Pod ovim brojem se vode dve spratne kuće, što se jasno vidi na krovu, dok njihove fasade odaju utisak jedne celine. Desna kuća ima desno dvorišno krilo, čineći osnovu u obliku ćiriličnog slova «Г», a leva levo dvorišno krilo, pri čemu formiraju zajedničko dvorište. Na osnovu oblika svodnih konstrukcija, može se zaključiti da je izgrađena početkom XIX veka.

Na planu grada iz 1745. na njihovim mestima vidimo objekte bez dvorišnih krila.
Znatno su stradale u Buni, 1849. godine, a današnji oblik desna kuća je dobila 1851, po planu baumajstera Georga Molana, a leva 1858.

Od 1895. godine desna kuća je u vlasništvu poznatog novosadskog knjižara i štampara Đorđa Ivkovića, čija se firma koju vode njegovi naslednici, do danas održala na ovom mestu. Prethodni vlasnik kuće je bio dr Stevan Pavlović, advokat i novinar, urednik lista “Naše doba”.

Đorđe Ivković je 1895. otkupio štampariju od svog kuma Arse Pajevića (Dunavska 1), a osnivač ove prve štamparije u Novom Sadu, osnovane 1789. godine, bio je Emanuel Janković. 
Knjigovezica Ivković je zato zanatska radnja sa najdužim kontinutetom rada u Novom Sadu, a verovatno i u celoj Srbiji. Više o tradiciji ove zanatske radnje možete pogledati u dokumentarnoj emisiji iz serijala „Majstorsko pismo“:

Vlasnik druge kuće je bio Nikola Petrović, u drugoj polovini XIX veka. Početkom XX veka pripadala  je veleposedniku Đoki Dunđerskom, a sredinom 1930-ih ovde posluje trgovina “Vranić i Tauš”

Obe kuće nose stilske odlike klasicizma, koje su se očuvale na fasadi uprkos brojnim obnovma u raznim periodima.

U prizemlju je kolski ulaz, završen plitkim segmentnim lukom, pretvoren u lokal, sa nedavno postavljenim drvenim portalom, centralno postavljen u odnosu na celinu koju čine ove dve kuće, odnosno levo od središnjeg rizalita desne kuće. Celina desne kuće, u širini šest prozora na spratu, vidi se na reklami za štampariju Đorđa Ivkovića na slici iznad.

Fasada leve kuće, u širini četiri prozora na spratu, završena je nakon desne i gotovo je identična po svim stilskim detaljima, tako da se nastavlja kao da je u pitanju ista fasada, uz razliku da je rizalit na desnoj polovini – slično proširenju prve kuće na broju 33.

U prizemlju su na rizalitima po dva otvora lokala, završena plitkim segmentnim lukom, u osi sa otvorima na spratu, a otvori lokala uz ivice zgrada su široki, završeni plitkim segmentnim lukom, kao kolski ulaz.

Na spratu se nalazi ukupno deset jednakih dvokrilnih prozora u profilisanom malterskom ramu, nadvišeni arhitravnim frontonima sa akrotirijima na vitičastim konzolama. Po dva prozora na rizalitima su flankirana pilastrima sa kapitelima korintskog tipa.

Fasadno platno je ravno malterisano i završava se profilisanim potkrovnim vencem.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se fasada, koja je veoma slična današnjoj, osim što kolski ulaz tada nije bio pretvoren u lokal:

Na narednoj fotografiji je iz 1907. godine, fasada se vidi mnogo bolje.

Ova fotografija je iz približno istog vremena, što se vidi i po tablama radnji, ali vidimo obe kuće.

Fotografija nastala oko 1930. pokazuje nam da nije bilo značajnijih promena na fasadi, čak su i table lokala vrlo slične.

Na fotografiji nastaloj oko 1950. godine, fasada je veoma slična kao na prethodnoj iz 1907.

Sledeća fotografija je iz 1992. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih, a fasada je veoma slična današnjem izgledu zgrade, osim što kolski ulaz još nije pretvoren u lokal sa drvenim portalom.

Na fotografiji fasade iz 1995. takođe nema značajnijih promena u odnosu na 1992.

Sve prostorije u prizemlju su pod svodnim konstrukcijama tipa poluoblice i pruske kape, što može videti u lokalima.

Dvorišnom fasadom dominira komunikacioni balkon na novijoj armirano-betonskoj ploči i konzolama, sa originalnom gvozdenom ogradom. 

Na krovu jasno možemo razlikovati ove dve kuće. Krov uličnog dela obe kuće je na dve vode, a dvorišnih krila na jednu vodu. Krov je pokriven originalnim biber crepom.