Dunavska

DUNAVSKA 18

Niska parterna kuća sa osnovom u obliku ćiriličnog slova «Г», izgrađena 1851. godine, po planu baumajstera Antona Lehmastera, za vlasnika Lazara Tapavicu. Prethodni objekat je morao biti znatno oštećen u Buni, kao gotovo sve kuće u ulici, ali pogotvo ovaj zbog neposredne blizine Mostobrana. Sačuvan je još jedan plan ove kuće ali ne odgovara njenom izgledu na fotografijama iz velike poplave 1876.

Kako su brojevi 18 i 20 bili u neposrednoj blizini artiljerijskog dometa, na ovim parcelama je bila dozvoljena samo niska prizemna gradnja.

O izgledu pre Bune znamo jedino da je na planu grada iz 1745. na njenom mestu bio objekat bez dvorišnog krila.

U drugoj polovini XIX veka u kući je bila smeštena kafana „Kod brudera“. Krajem XIX i početkom XX veka vlasnik kuće bio je Mihajlo Maroš, od 1920. – 26. godine Toša Maksimović, od 1926. – 31. Jovan Mihajlović, a nakon 1931. Strahinja Božanić, koji otvara kafanu „Kod Strahinje“.

Sačuvan plan takođe niske parterne kuće na ovoj parceli baumajstera Laurencijusa Fojhtnera iz 1852. godine, za vlasnike Lazara i Terezu Bulić, ali koji nije izveden sudeći po najstarijim fotografijama iz velike poplave 1876.

Kuća nosi stilske odlike klasicizma, sa tri simetrična pravougaona otvora lokala nadvišena lunetama, od kojih je središnji ulaz. 

U osi otvora lokala u prizemlju su tavanske rozete.

Od prvobitnog niza prostorija u prednjem delu kuće ništa nije sačuvano, jer su porušeni pregradni zidovi i formiran veliki prodajni prostor.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se fasada, slična današnjoj, sa drvenim kapcima za otvore lokala, koji su u nekoj kasnijoj obnovi uklonjeni.

Na narednoj fotografiji nastaloj oko 1930. godine, vidi se da je fasada gotovo nepromenjena, osim što su zazidani donji delovi bočnih otvora, kao niski parapeti.

Na fotografiji nastaloj oko 1950. godine, vidimo deo kuće broj 18, sa desnim izlogom, koji je nepromenjen u odnosu na prethodnu sliku iz 1930-ih.

Kuća je renovirana početkom 1980-ih. Na fotografija iz 1992. godine, vidimo da su dodati istureni portali ispred bočnih otvora lokala.

Iz arhiva Zavoda za Zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (V.M. 85/19, 1992.)

Na fotografiji fasade iz 1995. nema značajnijih promena u odnosu na 1992.

Iz arhiva Zavoda za Zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (O.Z. 37/6, 1995.)

Dvorište je u potpunosti izgrađeno i pokriveno.

Krov uličnog dela obe kuće je na dve vode, a dvorišno krilo su na jednu vodu. Krov je  pokriven originalnim biber crepom.

Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada

Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008.