TRG SLOBODE 7

Dvospratna palata „Štedionice“, izgrađena u stilu secesije, sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „Г“, 1904. godine po projektu Lipota Baumhorna, peštanskog arhitekte koji je projektovao i novosadsku Sinagogu. 

Koristeći temelje zatečene zgrade, Lipot promoviše tehničke novine, koristeći na ovoj zgradi armiranu međuspratnu konstrukciju među prvima u gradu.

U ovoj zgradi je jedno vreme bio smešten Filozofski fakultet, a 80-tih godina XX veka se vraća prvobitnoj nameni, kada postaje sedište Vojvođanske banke. Tada je izvršena opsežna rekonstrukcija, po projektu Đorđa Stojšića, pri čemu su uklonjeni secesijski elementi enterijera.

Bočna ulična fasada ove zgrade je na današnjoj Njegoševoj ulici, koja se ranije zvala ulica Bela lađa, po čuvenoj kafani koja se nalazila na broju 5. Na mapi grada iz 1745. vidimo da ova ulica još nije trasirana, a mapi iz 1845 jeste.

Kako se prvi put se u istorijskim izvorima kafana „Bela lađa” spominje već 1812. godine, pod latinskim nazivom „Alba navis”, u pismu somborskog magistrata novosadskom, ulica je verovatno formirana još krajem XVIII veka. 

Kuća koja se na ovom mestu nalazila pre Bune, je izgorela u bombardovanju 1849. godine o čemu svedoči i Sigfid Kaper 1850:

„Sa glavnog trga… skrenuli smo u jednu bočnu uličicu, ako tako uopšte mogu da se nazovu dva niza ruševina.“

U velikoj obnovi, na ovoj parceli je izgrađena luksuzna jednospratna kuća, za vlasnike porodicu Dedinski, po projektu Jozefa Divišovskog.

Najstarija fotografija sačuvana fotografija na kojoj se vidi ova zgrada, snimljena je oko 1890. godine, a vidimo njenu osnovu u obliku ćiriličnog slova „Г“ na Sauterovom planu grada iz 1889. 

Na fotografijama snimljenim između 1902. i 1903. godine vidimo izgled fasade ka trgu (levo) i detalja fasade (desno).

Na fotografiji snimljenoj iz pravca kafane „Bela lađa“, vidi se krilo ove zgrade ka Njegoševoj. Ova je zgrada srušena 1903. ili početkom 1904. zbog izgradnje današnje secesijske palate „Štedionice“.

Secesijska palata „Štedionice“ izgrađena je na uskoj i dugačkoj parceli, čija je glavna fasada okrenuta ka trgu, sa pet osa otvora, a krilo ka Njegoševoj sa 23 ose otvora.

Na glavnoj fasadi ka trgu tri središnje ose otvora na spratovima uvučene su u odnosu na osnovni gabarit i povezana jakim stubovima, a nadvišeni dominantnom trougaonom atikom sa okulusom. 

Ovakva atika dominira i fasadom ka Njegoševoj, dok su uglovi naglašeni nižim polukružnim atikama sa dekorativnim elementima jajolike forme. 

Nizovi otvora su na svakom spratu različitog izgleda. U prizemlju pravougaoni, zasečenih gornjih uglova, na prvo spratupolukružno završeni, a na drugom pravougaoni.

Balkoni su izgrađenim sa zidanim i ogadama od kovanog gvožđa.

Plitki plastični ukras nije smešten samo oko otvora, već je skladno raspoređen po čitavoj fasadi.

Bogato ornamentisan glavni ulaz je smešten uz sam levi ugao glavne fasade. 

Nad prednjim delom objekta je visok mansardni krov, završen dekorativnom ogradicom na sljemenu, a nad bočnim krilom je krov na dve vode.

Najstarija fotografija palate „Štedionice“ snimljena je ubrzo nakon završetka radova, jer je razglednica sa ovom slikom poslata već 26.08.1905, manje od godinu dana kasnije.

Fotografija „Štedionice“ simljena 1912. godine, pri čemu je spoljni izgled veoma sličan današnjem, osim krova koji je umesto originalnog polihromnog pokrivača, sada od bakra.

Palata „Štedionice“ na fotografiji iz 1984. godine.