TRG SLOBODE 1

Dvospratno reprezentativno neorenesansno zdanje današnje Gradske kuće, sa osnovom u obliku trapezoida – četiri krila i atriumom u središtu, kao i tri ulične fasade. Izgrađena je kao zgrada Magistrata 1893/94. godine, po projektu Georga Molnara. Graditelji su bili Karl Lerer i Jožef Cocek. Prva sednica Magistrata u ovoj zgradi je održana 3. januara 1895.

Na ovom mestu se nalazila kuća senatora Ferencija u kojoj bio smešten prvi Magistrat u Novom Sadu, ustanovljen 1. februara 1748, kada je dobijen status slobodne kraljevske varoši.

Magistrat je više puta menjao mesto – nakon Ferencijeve kuće, 1749. godine u zgradu nekadašnje Komore, kod stare pošte, pa nazad u Ferencijevu kuću 1786. godine.

Odatle je 1845. godine premešten u staru zgradu „Gvozdeni čovek“ pored Katedrale , gde je ostao do juna 1849. kada je u bombardovanju izgorela i bila do pola srušena.

Tada se magistrat ponovo vraća u sada već ruševnu Ferencijevu kuću koja jedina na trgu nije izgorela, verovatno jer je sa tri strane bila odvojena trgom od drugih kuća. Ferencijevu kuću u ovom periodu opisuje nemački putopisac Sigfrid Kaper koji je Novi Sad posetio nekoliko meseci nakon bombardovanja:

„Sa glavnog trga, na kojem je stara, ruševna Gradska kuća jedina bila pošteđena plamena…. Ponovo sam se uputio prema glavnom trgu. Na sredini tog trga se uzdiže zelenilom okruženo Sveto trojstvo, a nekoliko koraka od njega jedna jednospratna, napola srušena kuća…. To je stara gradska kuća. Već godinama napuštena zbog svog ruševnog stanja, u nju se smestio magistrat, pošto je zdanje u neposrednoj blizini (prim. ured. „Gvozdeni čovek“), u kojem je trebalo da bude smešten dok se ne podigne nova zgrada magistrata, bilo izgorelo.

Ušao sam kroz kapiju; sleva i zdesna izvirivale su iz rešetkama obezbeđenih prozora, neke čudne, zapuštene, prilike. To je bila apsana gradskih vlasti, koje su još uvek, kao u razdoblju pre marta (prim. ured. pre Bune), obavljale sudsku vlast po pitanju svih prestupa. Ovde upravna vlast još nije bila razdvojena od pravosuđa… preko dvorišta i uz stepenice gore do sobe u kojoj je upravo zasedao magistrat i rešavao neke kriminalne slučajeve.“

Od 1852. magistrat je preseljen u palatu „Svojina“ u Zmaj Jovinoj 4.

Godine 1871. seli se u žandarmerijsku kasarnu na mestu današnjeg Bazara, a odatle konačno u namenski građenu zgradu Magistrata 1895. nakon vek i po korišćenja nenamenskih i neadekvatnih objekata.

Zdanje nosi stilske odlike neorenesanse, dobro izbalansiranih proporcija, sa plitkim rizalitima pri uglovima, nad kojima su niže kupole, a istaknuto pročelje ka Trgu Slobode završen je atikom i mansardnim krovom iza koga dominira visoki kvadratni toranj sa lanternom na vrhu, obuhvaćen balkonom. Sa ovog tornja su vatrogasci nadgledali grad, a 1907. je postavljeno i zvono posvećeno sv. Florijanu, da bi se u slučaju vatre zvonjavom davao znak za uzbunu.

Uglovi objekta su naglašeni malterskom imitacijom kamenih kvadera, rustikalne obrade, kao i alerogijskim ženskim figurama u prirodnoj veličini. Prozori su većinom arhitravno završeni, osim u pročelju gde su na prvom spratu domintni veliki polukružno završeni prozori, naročito prozori svečane sale na istaknutom središnjem delu, dok su ispod ovih prozora na parapetu balusterski nizovi. 

Fasadno platno je  horizontalno fugovano.

Fotografija Gradske kuće sa tornja Katedrale iz 1907. godine, sa panoramom grada ka Futoškoj i tadašnjoj Glavnoj ulici. U daljini se vidi stara Sinagoga na mestu današnje, kao i toranj jermenske crkve.

Fotografija Gradske kuće iz pravca palate „Gvozdeni čovek“ oko 1912. godine.

Prizemlje atriumskog dvorišta Gradske kuće je zastakljeno i pretvoreno u šalter salu, a fotografija iz 1992. nam prikazuje i komunikacione balkone na spratovima. 

Na prvom spratu Gradske kuće nalazi se bogato ornamentisana svečana sala delima vajara-gipsara Johana Kistnera i Julija Anike, koji su zaslužni i za dekoraciju na fasadama objekta, kao i novosadski slikar Pavle Ružička (1888.-1965.), koji je oslikao polja u medaljonima 1911. U svečanoj sali se priređuju koncerti vrhunskih umetnika i ansambala i drugi probrani kulturi događaji, otvoreni za građane.