DUNAVSKA 1

Prva kuća u nizu, sa leve strane stare Dunavske ulice, od Velike obnove nakon Bune, bila je poznata kao «Dicgenova gvožđara». Ova kuća je bila srušena ranih 50-tih godina XX veka (po priči Jagode Mašić, bila je znatno oštećena prilikom bombardovanja u II svetkom ratu).

Na njenom mestu nije sazidana druga kuća već je proširena današnja Gimnazijska ulica, a nekadašnja druga kuća sa leve strane Dunavske je postala prva kuća u nizu, sadašnja zgrada Gradske biblioteke.

Nekadašnja prva kuća u nizu Dunavske, Dicgenova gvožđara, izgrađena je 1853. za vlasnika Gabriela Dicgena, u stilu klasicizma. Zgrada je obuhvatala katastarske parcele 1871 i 1872, što može da ukazuje da su pre Bune na mestu ove zgrade postojala dva odvojena objekta, koji su formirali ugao Dunavske i sadašnje Gimnazijske. Gimnazijska ulica ne postoji na planu Novog Sada iz 1745, a na planu iz 1845. vidimo da je već formirana.

Ovo je bila ugaona zgrada sa kraćim pročeljem ka Dunavskoj ulici i dužim ka današnjoj Gimnazijskoj ulici. Ugao na kome se sustiču dva pročelja ove zgrade je zasečen, čineći usko treće pročelje sa centralnim dvokrilnim ulazom u radnju u prizemlju, u osi sa prozorom na spratu. 
Na svim fotografijama Dicgenove gvožđare na ugaonom pročelju na spratu se nalazi balkon, uključujući i najstariju iz poplave 1876:

Balkon je verovatno naknadno dograđen jer ga nema u originalnom projektu. Na fotografiji vidimo i tablu na kojoj piše naziv gvožđare «Dicgen». 

Sačuvani su originalni planovi ovog objekta iz 1853. godine u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada (f. 1, 53/1853; 92/30.4.1909.):

Svi otvori fasade u prizemlju su bili u osi sa otvorima na spratu. Pročelje ka Dunavskoj ulici imalo je po četiri otvora na svakom nivou, a ka današnjoj Gimnazijskoj po jedanaest.
Otvori u prizemlju su bili ravno završeni u profilisanim malterskim ramovima, sa gornje strane vezani jednostavnim malterskim vencem, a nadvišeni lunetama sa nadsvetlima ili nedekorisanim arhivoltama. Svaki otvor spolja štite dvokrilni drveni kapci.
Dvokrilni prozori na spratu su bili u profilisanom malterskom ramu, iznad kojih nalazimo arhitravne frontone na vitkim konzolama, ispod plitka parapetna polja, a sa donje strane su bili vezani solbankom.
Između prizemlja i sprata profilisanim vencem je bila naglašena horizontala.
Fasadno platno je bilo ravno malterisano, a završavalo se profilisanim potkrovnim vencem.
Na originalnom planu vidimo da je trebalo da se oba pročelja završavaju sa svake strane sa po dva pilastra, ali ih na fotografiji velike poplave 1876. ne vidimo, dok je ostalo realizovano po projektu. Moguće da su u nekom renoviranju u međuvremenu ovi dekorativni elementi fasade uklonjeni.
Na planu je takođe prikazan i poprečni presek zgrade na kome su prostorije prizemlja pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu. Na dvorišnom krilu je bio komunikacioni balkon, segmentne konstrukcije, sa profilisanim kamenim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa. Zgrada nije imala kolski ulaz, a pešački ulaz je bio peti otvor od ugla u Gimazijskoj.

Ova je fotografija snimljena desetak godina kasnije, početkom 1880.-tih (Objašnjenje datiranja može se naći u posebnom članku „Drvored u Zmaj Jovinoj krajem XIX veka). Na njoj se vidi da je izvršena opsežna rekonstrukcija objekta, uz dogradnju kubeta sa dekorativnom atikom na uglu krova, kojim se naglašava treće ugaono pročelje. Na uglove pročelja na spratu su bili vraćeni pilastri sa akantusom, iz originalnog plana. Ispod profilisanog potkrovnog venca je dodat friz, sa tavanskim otvorima u obliku rozeta, u osi svakog otvora na spratu, a fasadno platno je horizontalno fugovano na spratu i u delu prizemlja iznad venca koji je povezivao gornje ivice otvora, ispod luneta. Ostali stilski elementi u prizemlju nisu menjani. Uočavamo da je tabla sa imenom promenjena iz «Dicgen» u «Dicgen sinovi»

Na ovoj ručno bojenoj fotografiji tek završenog Vladičinog dvora, dakle iz 1901. ili 1902., vidimo pored Dicgenovu gvožđaru sa nepromenjenom fasadom iz 1880-tih, kao na prethodnoj fotografiji, ali sada vidimo i da je fasada bila žute boje, sa zelenim roletnama na spratu i dvokrilnim drvenim kapcima u prizemlju. Na krovu zgrade vidimo konstrukciju koja nosi releje za prenos struje, što nam ukazuje da ova zgrada ima struju za rasvetu pre 1901. godine, dovedenu iz pravca strujnog agregata postavljenog 1892. godine, u dvorištu današnjeg hotela «Vojvodina». Moguće je da je ova zgrada, kao i veći deo Dunavske i Zmaj Jovine dobio struju za rasvetu još pre 1895. (više o ovom datiranju možete naći u posebnom članku „Početci strujne instalacije u centru Novog Sada krajem XIX veka“), dok je na nivou grada uvedena tek 1910. godine, sa početkom rada prve novosadske električne centrale.

Naredna rekonstrukcija Dicgenove gvožđare usledila je oko 1906. kada su u prizemlju postavljeni tada moderni drveni portali izloga. Ova fotografija je verovatno najstarija fotografija na kojoj možemo videti ovu promenu je ova snimljena neposredno nakon rekonstrukcije.

Vidi se jasno i novi trojezični natpis na radnji, koji glasi «Emerlih Dicgen sinovi». Kako je vlasnik za koga je zgrada građena bio Gabiel Dicgen, Emerlih je verovatno bio njegov sin, koji je nastavio da vodi porodičnu radnju.

Na ovoj ručno bojenoj fotografiji, snimljenoj pre 1910. (kada je postavljena bandera ispred ugla zgrade prekoputa, «kod belog lava»), vidimo da je boja fasade promenjena iz žute u svetlo sivu pri rekonstruciji sa postavljenjem drvenih portala izloga.

Na ovoj  fotografiji knjižare Arse Pajevića, u zgradi koja se danas nalazi na uglu Dunavske i Gimnazijske, snimljenoj između 1906. i 1909., uhvaćen je i ugao portala Dicgenove gvožđare na kome piše datum njenog osnivanja – 1859. godina. 

Znači da je Dicgenova gvožđara u kontinuitetu radila oko 70 godina, da bi tek pred II svetski rat vlasnik gvožđare postala trgovačka firma „Kontinentalno d. d.”. Zanimljivo je da su Novosađani toliko navikli da se na ovoj lokaciji nalazi gvožđara, da je nakon što je ova zgrada srušena u susednoj, današnjoj zgradi Gradske biblioteke, otvorena gvožđara Vulkan, kao prodavnica preduzeća TITAN, koja je ovde ostala sve do obnove 1969-70. godine, kao što vidimo na narednoj fotografiji:

Današnja prva zgrada u nizu Dunavske ulice, na uglu sa Gimnazijskom, je do 50-tih godina prošlog veka bila druga, posle Dicgenove gvožđare. Građena je krajem XVIII ili početkom XIX veka, mada se na ovoj lokaciji objekat nalazio i na planovima grada iz 1745. i 1845., a prvi sačuvani dokumenat o ovoj kući je plan obnove iz 1851. godine, sačuvan u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, nakon što je zgrada znatno oštećena u bombardovanju u Buni, kao i najveći deo zgrada u centru. Na planu nalazimo i broj katastarske parcele ove zgrade: 1870.

Projekat zgrade je potpisao baumajster Andreas Haner, a odobrio ga Johan Rihter 1851., za vlasnika Jovana Steriu. 
Osnova ove jednospratne kuće u stilu poznog klasicizma, je originalno bio u obliku ćiriličnog slova “Г”, sa desnim dvorišnim krilom koje se kalkanskim zidom naslanjalo na susednu Dicgenovu gvožđaru, a druga strana je bila naslonjena na kuću broj 3.
Prostorije prizemlja i podruma su pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu. Na dvorišnom krilu je bio komunikacioni balkon, segmentne konstrukcije, sa profilisanim kamenim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa.
Krov uličnog dela kuće je bio na dve vode, a na dvorišnom krilu krov je bio na jednu vodu. Bio je pokriven biber crepom.
Kuća je originalno imala je jedno pročelje ka Dunavskoj ulici, sa centralnim plitkim rizalitom, u širini dva središnja dvokrilna prozora na spratu, u osi sa dva uska pešačka prolaza u prizemlju. 
U prizemlju se na planu vidi sa svake strane rizalita po jedan tradicionalni lokal,  sa centralnim ulazom i po jednim malim izlogom sa svake strane. Otvori u prizemlju su u prostom malterskom ramu. Ispod svakog izloga je centralno postavljen podrumski otvor
Između prizemlja i sprata profilisanim vencem je bila naglašena horizontala.
Dvokrilni prozori na spratu su bili u profilisanim malterskim ramovima, iznad kojih su arhitavni frontoni, a sa donje strane su bili vezani solbankom.
Fasadno platno je bilo ravno, osim na rizalitu prizemlja gde je bilo horizontalno fugovano, a završavalo se profilisanim potkrovim vencem.

Na fotografiji knjižare A. Pajevića, zgrada današnje Gradske biblioteke, snimljene između 1906. i 1909., nalazimo umesto tradicionalnih lokala, tada moderne drvene portale sa velikim izlozima, a na mestu dva uporedna uska pešačka prolaza probijen je lučno zasvođen kolski ulaz. Na spratu do ovog vremena nije bilo promena u stilskim elementima, što vidimo po planu iz 1851. i fotografijama iz velike poplave 1876:

Godine 1909. po narudžbini tadašnjeg vlasnika Srpske pravoslavne gimnazije, kuću je obnovio zidarski majstor Manojlo Petljanski, prema sopstvenom projektu. Na uličnoj fasadi je izvršena obnova u stilu secesije, pri čemu drveni portali lokala nisu bili izmenjeni. Izgled ove fasade u stilu secesije može se videti na sledećoj fotografiji iz 60-tih godina XX veka:

Prilikom obnove 1969-70. godine, odlučeno je da se objektu vrate klasicistički elementi iz perioda pre 1909. Godine, te da se secesijska plastika ukloni.
Prilikom obnove na kalkanskom zidu ka Vladičinom dvoru, gde je nekada stajala Dicgenova gvožđara, probijeni su otvori na spratu i prizemlju. Promenjena je i konstrukcija krova, pa je od kuće u nizu sa jednim pročeljem, pretvorena u ugaonu kuću sa dva pročelja.

U ovoj kući  je dr. Jovan Subotić pre 1870. godine osnovao štampariju i izdavao list “Narod”. Nešto kasnije, 70-tih godina XIX veka, Arsa Pajević, novosadski štampar, knjižar i izdavač kupuje kuću. Zaveštava je Pravoslavnoj crkvenoj opštini i od 1885. u njoj je bila Srpska čitaonica i klub «Đura Daničić», da bi od 1958. Godine čitaonicu sa književnim fondom preuzela Gradska biblioteka koja se i danas tu nalazi. 

Zgrada Dunavske 1 sada ima dva pročelja, sa nizom pravougaonih, savremenih otvora, nadvišenih lunetama u prizemlju i dvokrilnih prozora sa pravougaonim nadsvetlom i arhitravnim frontonima na spratu, po donjoj ivici povezani solbankom. U prizemlju pročelja ka Dunavskoj, centralno se nalazi plitak rizalit sa lučno zasvođenim kolskim ulazom u prizemlju i parom prozora na spratu. 
Između prizemlja i sprata profilisanim vencem je naglašena horizontala.
Fasada prema Gimnazijskoj ulici podseća na Dicgenovu gvožđaru, i ima isti broj osa otvora – jedanaest. Fasadno platno je ravno i završava se profilisanim potkrovim vencem.
U periodu 2005-06. godine izvršena je adaptacija enterijera i aktiviranje tavanskog prostora za potrebe biblioteke.