TRG SLOBODE 3

Jednospratna zgrada, poznata pod imenom „Hadžićeva kuća“ izgrađena sredinom XVIII veka, je sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „П“. Baron general Jeronim Ljubibratić i njegova supruga Eufemija kupili su ovu kuću na Velikoj pijaci od Jermenina Josifa Minasa, za 5000 forinti i 150 dukata. Nakon bračnog spora iz 1777. u kući ostaje da živi Eufemija, a Jeronim je određen za komandata carskih zemalja u Italiji, gde je bi umro u Kremoni 1783. Nju su, kada je imala 80 godina (1816.), napali i udavili razbojnici, a kako nije imala potomstva, kuća je pripala gradu. Grad je kuću prodao 1837. Jovanu Hadžiću (1799-1869), jednom od osnivača i prvi predsednik Matice srpske, koji je izvršio adaptaciju i dogradnju kuće 1841, kada je i dobila današnji izgled, u stilu klasicizma.  

Kuća je izvesno bila oštećena u Buni, jer Zigfrid Kaper piše 1850: „…sa glavnog trga, na kojem je stara, ruševna Gradska kuća jedina bila pošteđena plamena….“, dakle morala je biti obnovljena u Velikoj obnovi oko 1952-54.

Nakon Hadžićeve smrti zgrada je promenila više vlasnika, od kojih je prvi bio izvesni Stefanović.

U dvorišu kuće, godine 1910. otvara se bioskop Apolo, jedan od najstarijih novosadskih bioskopa koji je radio u kontinuitetu sve do jula 1980. godine kada je srušen. Posle II svetskog rata ime mu je bilo promenjeno u bioskop Zvezda.

„Hadžićeva kuća“ je 1993. godine rekonstruisana i uklopljena kao deo tržnog centra Apolo, nazvanog po bioskopu koji se na ovom mestu nalazio.

Na sredini ulične fasade „Hadžićeve kuće“ nalazi se rizalit, nadvišen velikim trougaonim timpanonom, čijom se širinom pruza balkon sa ogradom od kovanog gvožđa. Na fasadi je devet verikala otvora, simetrično raspoređenih, sa centralnim kolskim ulazom. Otvori na spratu uokvireni su profilisanim malterskim ramovima, nadvišenim arhitravnim frontonima na vitičastim konzolama. Lokali u prizemlju su sa dubokim sfernim i koritastim svodovima, a kolski ulaz sa kasetiranim plitkim segmentnim svodom.

Na Sauterovom planu iz 1889. „Hadžićeva kuća“ je na tadašnjoj parceli broj 840.

Na fotografiji snimljenoj oko 1900. godine, izgled veom sličan današnjem, osim trouglastog timpanona.

Na fotografiji snimljenoj oko 1905. godine, i timpanon nalikuje na današnji.

Bioskop Apolo bio je u dvorištu „Hadžićeve kuće“ u zgradi koja je izgrađena upravo u tu svrhu po planu budimpeštanskih arhitekata, za

deoničarsko društvo “Apolo projektograf”, na čijem čelu je bio Stevan Adamović, tadašnji gradonačelnik. 

Novi vlasnici zdanja, braća Černai, koji su od “Apolo projektograf”-a 1918. kupili bioskop i zgradu, stalno su proširivala zdanje, i nastojali su da ulazni portal dobije antički izgled.

Fotografija „Hadžićeve kuće“ iz 1941. godine. Na trgu se vidi da je uklonjen Miletićev spomenik.

Godine 1993. završena je izgradnja tržnog centra Apolo kao nadogradnje „Hadžićeve kuće“, pri čemu je njen enterijer radikalno izmenjen, da bi sa modernim dograđenim delom bila stvorena jedna celina, po projektu arhitekte Slavka Županskog.

Pogled na Apolo centar sa Pozorišnog trga.