DUNAVSKA 33

Pod ovim brojem se vode tri objekta koji čine današnju komandu garnizona. 

Prvi (1.) je spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova „П“, nekada druga u ulici sa brojem 4.  Izgrađena je verovatno u velikoj obnovi, početkom 1850-ih,  od „erarnog zajma“, jer je vidimo već na najstarijoj fotografiji iz velike poplave 1876, a 1881. je ulični deo kuće proširen, desnim delom sa još dve vertikale otvora U Buni je ovaj deo ulice teško oštećen u bombardovanju, uključujući i kuću koja je bila na mestu ove.

Krajem XIX veka vlasnik je bio Jozef Klajnček.

Na planu grada iz 1745. na mestu obe kuće u nizu Dunavske, vidimo ranije manje objekte bez dvorišnog krila.

Drugi (2.) je spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova „П“, poznata kao zgrada hotela „Pera Fabri“, nekada prva u uličnom nizu sa brojem 2. Izgrađena je 1900. godine, na mestu prizemne kuće, gostionice Jovana Kirjanovića, koja se vidi na slici velike poplave 1876. Na zgradi hotela su izvršeni izvesni radovi na rekonstrukciji 1916. 

Na planu grada iz 1745. na mestu obe ove kuće vidimo ranije manje objekte bez dvorišnog krila.

Treći objekat (3.) je dvospratan sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „Г“, podignut na mestu pomoćnih objekata hotela „Pera Fabri“, za potrebe „Srpske zadružne banke“ između 1923. i 1925. godine, po projektu Emila Hope i Oto Šentala. Kasnije intervencije na projektu radio je poznati novosadski arhitekta Daka Popović. Kasnije je objekat koristila vojska Prve armijske oblasti. Za vreme okupacije ovde je bilo zlognasno mučilište poznato kao „Armija“, a posle rata Komanda garnizona.

Na prvom objektu (1.) su prisutni elementi neoromantizma, sa očuvanim izgledom fasade od vremena izgranje. Fasada je sa šest vertikala otvora, a dva uska rizalita širine jednog otvora su flankirana plitkim pilastrima. Širok dvokrilni ulaz je na desnom rizalitu, podignut za 2 stepenika. Krila vrata su od punog drveta sa plitkom rezbarijom.  U prizemlju su otvori segmentno završeni, a od sprata je odvojeno profilisanim kordonskim vencem. Na spratu su  prozori po donjoj ivici povezani solbankom, a ispod su parapetna polja sa floralnom ornamentikom. Prozori van rizalita su nadvišeni plitkom malterskom plastikom, takođe sa floralnim elementima. U frizu profilisanog venca su mali tavanski otvori u obliku rozeta, u osama prozorskih otvora na spratu.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se prvobitna fasada kuće, uža od današnje, simetrično rešena, sa četiri vertikale otvora i rizalitima na krajevima fasade nadvišenim ravnim atikama.  Svi elementi fasadne plastke ostali su gotovo nepromenjeni do danas, osim što su uklonjene atike. Na slici se vidi i desno dvorišno krilo kuće.  

Ulični deo ove kuće biće proširen sa desne strane sa još dve vertikale otvora, 1881. godine, dakle prizemna kuća pored, gostionica Jovana Kirjanovića, prva u nizu Dunavske, je tada srušena, da bi 1900. na toj parceli bio izgrađen hotel „Pera Fabri“.  

Na fotografiji nastaloj oko 1900 (razgledica je poslata 1901.), vidimo završen hotel „Pera Fabri“, a na kući prošireni ulični deo, desno od kapije, dakle sa šest vertikala otvora, kao danas. Otvori lokala u prizemlju, levo od ulaza imaju dvokrilne drvene kapke. Vidimo i tablu iznad ulaza. Ravna atika se ovde pruža celom širinom fasade.

Na sledećoj fotografiji nastaloj oko 1905. vidimo table iznad oba lokala i ulaza.

Ova fotografija je iz 1995. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. Izgled fasade je gotovo nepromenjen.

Zgrada ima kraće široko desno dvorišno krilo, i uže a duže levo dvorišno krilo, verovatno dozidano kada i proširenje uličnog dela zgrade. Dvorišnom fasadom dominira komunikacioni balkon na plitkim svodovima, sa ogradom od kovanog gvožđa. 

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a dvorišna krila na jednu vodu. Ulični deo pokriven je originalnim biber crepom, baš kao i dvorišna krila.

Drugi objekat (2.) je izgrađen 1900. kao hotel „Pera Fabri“, u stilu eklektike. Ima dve ulične fasade, jednu ka Dunavskoj, a drugu ka ulici Žarka Vasiljevića. 

Fasada ka Dunavskoj ima pet vertikala otvora, nepravilno raspoređenih, a u centralnom delu sprata je balkon na tri kamene konzole, sa ogradom od kovanog gvožđa složene ornamentike. Otvori u prizemlju su polukružni sa završcem, a na spratu pravougaoni, flankirani plitkim pilastrima sa jonskim kapitelima. Fasadno platno prizemlja je horizontalno fugovano, u imitaciji kamenih kvadera, kao i delovi između spratnih otvora. 

Fasada iz ulice Žarka Vasiljevića, ima niz polukružno završenih otvora u prizemlju i niz pavougaonih prozora na spratu, sa identičnim fasadnim ukrasima. 

Na mesto dva krajnja desna otvora u prizemlju, otvoren je ulaz, arhitravno završen sa dvokrilnim drvenim vratima. Ispred ulaza je nekoliko širih stepenika od veštačkog kamena.

Potkrovni venac je istaknut i zupčasto profilisan.

Na fotografiji nastaloj oko 1900 (razgledica je poslata 1901.), vidimo završen hotel „Pera Fabri“.

Na narednoj fotografiji vidimo hotel „Pera Fabri“ oko 1908. sa pomoćnim prostorijama u produžetku, na čijem će mestu biti sagrađena „Srpska zadružna banka“, sredinom 1920-ih:

Ova fotografija je iz 1995. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. Izgled fasade je gotovo nepromenjen.

Zgrada ima dva kratka krila, od kojih jedno čini fasadu prema Dunavskoj, formirajući malo atrijumsko dvorište, ka kalkanskom zidu desnog dvorišnog krila objekta broj 1. ovog kompleksa. Krov je složene konstrukcije, pokriven originalnim biber crepom.

Treći objekat (3.) je izgrađen između 1923. i 1925. godine, kao „Srpska zadružna banka“, u stilu pozne secesije. Ima dve ulične fasade, jednu ka ulici Žarka Vasiljevića, a drugu ka Trgu Republike. 

Ulične fasade bogato su dekorisane sa velikim otvorima različitih veličina, postavljenih u nizovima. Na otvorima su postavljene dekorativne metalne rešetke. Sokl je visok zupčaste profilacije sa podrumskim otvorima. Na fasadama dominiraju monumentalni pilastri i široki profilisani venci, a ostale ukrase na fasadama čine trogaoni zabat, atike sa floralnom ornamentikom i figurama, parapetna polja, venci i završci u stilu pozne secesije. Kolski prolaz sa Trga Republike ima masivnu, polukružno završenu dvokrilnu kapiju. Raniji izgled je delimično narušen zatvaranjem ulaza na fasadi sa Trga Republike.

Sačuvan je plan „Srpske zadružne banke“ koji su projektovali Emil Hopa i Oto Šental u Beču, 1922:

Fasada, vrlo slična današnjoj, se mnogo bolje vidi na narednoj slici nastaloj 1930-ih, kada je u ovoj zgradi bila komanda 1. armijske oblasti, a ulazi sa Trga Republike još nisu bili zazidani: 

Sa dvorišne strane stepenišna vertikala je izbočena i zastakljena većim delom. Krovna konstrukcija je na dve vode, pokrivena novijim biber crepom, sa nizom malih drvenih baža sa dvorišne strane.