TRG MLADENACA 4–6 – ADAMOVIĆEVA PALATA

Adamovićeva palata, prva novosadska trospratnica, podignuta je 1911. godine na uglu sa ulicom Petra Drapšina, po projektu budimpeštanskih arhitekata Geze Markuša i Friđeša Špigela.

Investitor je bio Aleksandar Saša Adamović, sin Aleksandra Šandora Adamovića, osnivača poznate vinarije. Saša je nasledio vinograde u Kamenici i Rakovcu, nastavio proizvodnju i time učvrstio porodični vinarski ugled.

Palata je građena namenski za izdavanje luksuznih stanova bogatijoj klijenteli – advokatima i lekarima.

Stanovi su projektovani u dva funkcionalna dela, stambeni i poslovni, sa posebnim ulazima i praktičnom kružnom komunikacijom.

Upotreba zakošenih i oblih zidova bila je inovativna praksa secesije.

Zgrada je nastala spajanjem dve parcele – na jednoj je prethodno stajala kuća Martina Šlegetera iz 1852. godine, srušena radi gradnje. Adamovićevu palatu odlikuju složena osnova, snažan volumen i ritmična smena izbačenih i uvučenih vertikala. Na fasadama su veliki prozori, raznovrsno oblikovani balkoni i terase, erkeri, snažne konzole i plitka dekoracija parapetnih polja.

Mansardni krov sa arhaičnim odžacima dodatno naglašava siluetu, a nad erkerima su podignute atike ukrašene motivima vaza i antropomorfnih figura.

U prizemlju se nalaze dva prolaza koja vode u dvorište i na prostrano stepenište sa ogradom od livenog gvožđa.

Na uglu je 1913. godine otvorena moderna kafana „Elita“, ali je ubrzo zapustela.

Tek kada je Žiga Mesei preuzeo vođenje, lokal je postao popularan uz belu i crnu kafu, šah, bilijar i cigansku muziku Deže Kekenjija. Sredinom XX veka ovde je radio slovački restoran „Marina“, dok danas objekat i dalje ima ugostiteljsku namenu, ali bez nekadašnje privlačnosti.

Reprezentativnost palate obavezala je grad da i prostor trga uredi kao park, ograđen lepom kovanom ogradom, koja je vremenom nestala.

Tek krajem XX veka, po projektu arhitekte Slavka Županskog, prostor je ponovo uređen i obogaćen bronzanim mobilijarom vajara Mladena Marinkovića.