FUTOŠKA 68 – JODNA BANJA

Za razvoj Novog Sada i njegovo zdravstvo od velikog značaja bilo je novo arteško kupatilo, koje je grad podigao uz trošak od 250.000 kruna. Osim lekovitih svojstava vode, kupatilo je imalo zadatak da otkloni hroničan nedostatak savremenog javnog kupatila, koji se osećao u svakom gradu u razvoju.

Lekovitost arteške vode bila je dobro poznata Novosađanima i stanovnicima okoline, a o izlečenjima zahvaljujući ovoj vodi prepričavala su se prava čuda. Priča o njenom otkriću vezana je za kraj XIX veka, kada je zbog nedostatka zdrave pijaće vode grad odlučio da na starom vašarištu iskopa duboki bunar. Plići slojevi nisu davali dovoljno kvalitetne vode, pa je bušenje produženo sve do 195 metara. Iz dubine je izbila topla voda iz koje su se oslobađali zapaljivi gasovi.

Na tom mestu grad je najpre podigao besplatno narodno kupatilo, a kasnije je pojedinim preduzetnicima davao dozvole za izgradnju kadaonica. I pored njihove jednostavnosti, narod je u velikom broju dolazio, prepoznajući lekovitost arteške vode. Kupatilo se ubrzo pokazalo premalim, a 1900. godine u požaru je potpuno izgorelo. Grad je potom dao novu dozvolu za izgradnju, ali ni drugo kupatilo nije ispunjavalo potrebe građana – bilo je tesno i primitivno.

Godine 1905. gradska uprava je preuzela vođenje kupatila i dala da se voda detaljno ispita. Analize su pokazale da, za razliku od većine arteških voda u Panoniji, novosadska voda ima izuzetno visok sadržaj joda. U 1.258 litara ove vode nalazi se isto toliko joda koliko u 10 litara vode sa Margit-szigeta, a znatno više nego u vodi iz Lipika. Grad je, na osnovu ovih rezultata i iskustava sa njenim lekovitim dejstvom, doneo odluku da izgradi moderno javno kupatilo.

Nova zgrada, podignuta na početku XX veka, imala je 40 kada, parno kupatilo sa 50 kabina i veliki restoran. Oko objekta prostirao se park od 20 jutara.

Kupatilo je povezano sa gradom novom električnom železnicom, koja je puštena u rad 1909. godine.

Projekat kupatila izradio je Gradski inženjerski odsek.

Kompleks Jodne banje sa glavnom zgradom i objektom sa bazenom krenula je da se gradi 1908. godine, prema projektu budimpeštanskog arhitekte Imrea Frančeka, u stilu secesije, a zgrada završena 1909. godine, a dozvola za rad je dobijena 1910. godine. Rešenjem Mađarskog kraljevskog ministarstva unutrašnjih poslova od 26. aprila 1911. godine osnovano je Novosadsko varoško jodno kupatilo. Inicijator za izgradnju Novosadskog varoškog jodnog kupatila je dr Vilhelma Vilta. Početci organizovane zdravstvene delatnosti u Jodnoj banji vezuju se za ovo vreme. Pored lekovite vode, banja je imala i stalno zaposlenog lekara, što je u doba kada su lekari bili retkost svedočilo o zavidnom nivou zdravstvene zaštite. Jednospratna zgrada povučena je u odnosu na ulicu, sa prostranim parkom ispred, dok osnovu čini razvučeni pravougaonik sa dva bočna krila. Glavnu fasadu odlikuje bogata štuko dekoracija sa kartušama, frizovima, nimfama, ribama i masivnom kupolom sa lanternom u središtu.

Unutrašnji hol sa kupolom i devet vitražnih otvora, dekorisan štuko ornamentikom, predstavlja jednu od najlepših secesijskih celina u gradu.

U neposrednom zaleđu podignuto je „kupatilo“ sa bazenom, a kompleks je bio okružen vrtom od 20 hektara, sa starim drvećem i engleskim parkom sa teniskim terenima.

Godine 1929. sa desne strane zgrade podignut je hotel „Park“, prema projektu Đorđa Tabakovića, aneksom povezan sa banjom.

Jodna voda otkrivena je 1897. godine prilikom bušenja arteškog bunara. Njena lekovitost potvrđena je analizama, pa banja 1910. dobija status lekovitog kupatila. Lečila je oboljenja reumatskog porekla, neuralgije, išijas, gojaznost i hronične bolesti organa za varenje. U zlatnom periodu između dva rata Jodna banja bila je prestižno lečilište i društveno središte Novog Sada.

Iako je 1977. godine zatvoren veliki bazen, od 2000-ih banja je obnovljena i ponovo pruža terapijske usluge. Tokom višedecenijske zdravstvene delatnosti, u okviru kompleksa Jodne banje menjali su se i nazivi same ustanove i to: Varoško jodno kupatilo, Novosadske Jodne banje, Dispanzera za reumatizam, Odeljenja za reumatizam u okviru Instituta za medicinsku rehabilitaciju, Zavoda za reumatizam sve do današnjeg naziva Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad.

Danas je ovde smeštena Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad, jedina ustanova ove vrste u Vojvodini, sa modernim dijagnostičkim i rehabilitacionim programima. Organizovana je tako da se pod istim krovom obavljaju dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju raznih oblika reumatizama – što znači da nije samo bolnica rehabilitacionog tipa već je spremna da udovolji zahtevima savremene reumatologije za ranim otkrivanjem i pravovremenim lečenjem najsavremenijim lekovima.