Dvor 2 (Sremska Kamenica)

Dvorac Marcibanji-Koračonji u Sremskoj Kamenici

Dvorac sa parkom i pomoćnim objektima u Sremskoj Kamenici jedan je od najreprezantativnijih celina spahiskih poseda s kraja XVIII i početkom XIX veka.

Kamenničko vlastelinstvo nastalo je 1745. godine, a u početku je bilo u posedu porodice Ifeln. Od druge polovine XVIII veka prelazi u ruke ugledne plemićke porodice Marcibanji, koja će obeležiti njegov dalji razvoj.

Porodica Marcibanji poticala je iz Trenčinske županije, gde je još u XV veku posedovala mesto Puho. Tokom vremena značajno je proširila svoje posede. Početkom XIX veka kupuje imanja u Torontalskoj županiji – Čoku, Crnu Baru, Imre-majur, Monoštor, Terjan i Vrbicu – pa otuda u svom plemićkom nazivu nosi dodatak „od Puho i Čoke“. U Sremu su u njihov posed ušli Kamenica, Ledinci i Beočin, čime su postali jedni od najznačajnijih vlastelina na prostoru između Dunava i Fruške gore.

U drugoj polovini XIX veka vlastelinstvo je još jednom promenilo vlasnika. U posed porodice Karačonji iz Beodre prešlo je sklapanjem braka Guida Karačonjija i Marije Marcibanji od Puho i Čoke, čime su se spojile dve ugledne plemićke loze.

Kamenničko vlastelinstvo ostalo je u rukama porodice Karačonji sve do njegovog ukidanja, čime je završen višedecenijski kontinuitet feudalnog upravljanja ovim prostorom.

Dvorac je za porodicu Marcibanji projektovan u klasicističkom stilu i uklopljen u proctor uređen po ugledu na tipični “engleski park”. U XIX veku , sve do 1918 . godine, dvorac je bio u vlasništvu vlastelina Karačonjija koji je kao i predhodnik, sa raznih krajeva sveta donosio retke vrste biljaka za ovaj nadaleko čuveni park. Dvorac je podignut u etapama. Velika glavna zgrada građena je od 1797 do 1811. godine.

Velika rekonstrukcija i dogradnja je izvedena 1835 i 1850 godine. Pomoćni objekti, blizu obale Dunava, završeni su do 1850. godine Dvorac je pravougaone osnove, sastavljen je od četiri objekta koji formiraju atrijumski proctor u središtu. Čista stilska koncepcija u kojoj su dosledno sprovedeni karakteristični konstruktivni i dekorativni elementi (kolonade dorskih stubova, jednostavno profilisani), otvori, ornamenti od kovanog gvožđa i dr. Upotpunjuju predstavu o graditeljskoj delatnosti I arhitekturi vlastelinskih zgrada XIX veka na ovom prostoru.

Park oko dvorca je uređen od 1834-1836 godine obuhvata površinu od 28 hektara, pod obraslom gzstom šumom ili pod prostranim livadama. Park je bio ukrašen sa kamenim spomenicima i skupturama.

U parku su se nalazili pompejski stub, svinga, Adam i Eva, ležeća devojka, pet glava na stubovima i itd.

Vremenom je priroda oko dvorca izgubila koncepciju”engleskog parka” ukrašenog sa kamenim spomenicima i skupturama. Izvesni ostaci ovih kamenih skuptura još uvek postoje.

Stil: klasicizam