KRALJA ALEKSANDRA 14

Dvospratna Menratova palata, izgrađena u stilu secesije, sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „Ш“, 1908. godine za vlasnika Jožefa Menrata, po projektu peštanskog arhitekte Lipota Baumhorna, koji je u Novom Sadu projektovao i kompleks Sinagoge i Finansijsku palatu.

Ova zgrada je originalno izgrađena kao prodavnica nameštaja, na mestu stare kuće sa prodavnicom istog vlasnika, a zbog većeg gabarita je dokupljena i susedna kuća od vlasnika Vilhelma Vajsa.

Posle II svetskog rata je nacionalizovana i marta 1948. godine u prizemlje je useljena štamparija Agitprop-a.

Rekonstrukcija je izvršena između 2003. i 2007. godine, uz promenu tavanskog u poslovni odnosno stambeni prostor. 

Široka ulična fasada Menratove palate, sa 7 vertikala otvora i centralnim kolskim ulazom. Fasada je bogato dekorisana u stilu mađarske secesije, sa tri simetrično rapoređena erkera, pri čemu su bočni završeni balkonima. Dekorativna plastika maske, bilje, meander i zubčaste frizove, kao i geometrijsku ornamentiku.

Središnji mansardni deo krova zakljanja visoka krivolinijska atika.

Na Sauterovom planu iz 1889. na tadašnjoj parceli broj 632 nalazila se stara jednospratna kuća Jožefa Menrata sa prodavnicom nameštaja u prizemlju, a za izgradnju ove secesijske palate otkupio je i susednu parcelu broj 633 od Vilhelma Vajsa.

Na fotografiji snimljenoj oko 1900. godine, videmo parternu Menratovu kuću, sa reklamom „nameštaj Menrat“ ispisanom celom dužinom friza ove kuće, kao i na kalkanskom zidu susedne jednospratnice.

Na fotografiji snimljenoj takođe oko 1900. godine, zaokružene su dve prizemne kuće na čijem mestu je kasnije sazidana Menratova secesijska palata, od kojih je leva stara Meratova kuća sa reklamom radnje na frizu. 

Menratova palata na obojenoj fotografiji oko 1912. godine.

Fotografija Menratove takođe oko 1912. godine, sa druge strane.

Fotorafija iz istog perioda, ali veoma oštra sa čitkim natpisima na Menratovoj palati.

Fotografija iz vazduha snimljena 1926. godine prikazuje ulicu Kralja Aleksandra, a zaokružena je Menratova palata koja sa dvorišnim objektom sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „П“, formira atrijumsko dvorište. 

Kada je 1960-ih probijen današnji Bulevar Mihajla Pupina, poslednja zgrada u nizu je postala Menratova palata. Fotografija Menratove palate sa kraja 1990-ih.

Na fotografiji iz 1992. godine vidimo izgled dvorišne fasade Menratove palate sa tri krila od koji je srednje kraće stepenišno. Dvorišnom fasadom dominiraju komunikacioni balkoni sa ogradama od kovanog gvožđa.