DUNAVSKA 13

Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova «Г» izgrađena je 1852. za  vlasnika Gavru Neškovića, prema projektu baumajstera Andreasa Hanera.  Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo objekat bez dvorišnog krila.

Ovaj raniji objekat je verovatno znatno  oštećen u Buni, 1849. godine. 

Projekat objekta iz 1852. sačuvan je u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, f.1, 38/1853, a na slici vidimo fasadu sa ovog projekta, u stilu poznog klasicizma – bidermajera, kao i poprečni presek. Prostorije prizemlja i podruma su pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu:  

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se potkrovni venac ove kuće niži od broja 11, što znači da je današnji izgled dobila tek krajem XIX veka: 

Na ovoj fotografiji nastaloj između 1906. i 1908. vidimo novu fasadu koja odgovara današnjoj, znatno višlju nego ranije, nakon radikalne adaptacije i obnove, a možda čak i rušenja stare kuće krajem XIX veka, u stilu istoricizma. Takođe vidimo i konstrukciju za prenos struje na krovu, nekoliko godina pre nego što je Novi Sad dobio svoju prvu električnu centralu 1910. Ovi strujni vodovi su verovatno vodili od agregata u dvorištu hotela „Vojvodina“, a postavljeni su između 1892 i 1895. i razvodili struju preko najvišljih krovova desne strane Zmaj Jovine i leve strane Dunavske.

Na fotografiji iz 1995. vidimo spoljni izgled vrlo sličan današnjem, a i onom sa prethodne slike. Vidimo i „kibicfenstere“ na obe fotografije, na bočnim prozorima:

Dvorišnim krilom dominira komunikacioni balkon, na plitkim svodovima, sa profilisanim kamenim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa.

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a dvorišno krilo na jednu vodu. Ulična padina krova je pokrivena biber crepom, dok su dvorišne pokrivene salonit pločama.

Na ovoj fotografiji vidimo današnji izgled kuće: