DUNAVSKA 9

Spratna kuća sa osnovom u obliku izduženog pravougaonika izgrađena je na parceli 1865. Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo manji objekat.

Znatno je stradala u Buni, 1849. godine, a u obnovljena je 1852. po projektu Georga Molnara, za vlasnike Simić Julijanu, udato Nikolić, i Soter Simeona Nikolića. 

Sačuvan je i plan iz 1886. za vlasnika Dimitrija Stokića, koji je izradio Štefan Frank, ali ovaj plan ne odgovara današnjem izgledu zgrade.

Ova zgrada nosi stilske odlike istoricizma, a na starim fotografijama vidimo da fasada pri renoviranjima nije značajno izmenjena u odnosu na sačuvani plan Georga Molnara iz 1852. (Arhiv Vojvodine, ZPM, 128/1852):

Ulična fasada je uska, sa tri vertikale otvora. U prizemlju nalazimo pravougaone otvore, pri čemu je pešački prolaz je bio krajnji desni otvor u prizemlju sa dvokrilnim vratima. Levo je  tradicionalni lokal sa ulazom na mestu središnjeg otvora i levim otvorom izloga u obliku prozora. Otvori lokala su sa dvokrilnim drvenim kapcima. Fasadno platno u prizemlju je horizontalno fugovano sa malterskim zupcem  i kvadrima iznad svakog otvora.

Između prizemlja i sprata horizontala je naglašena profilisanim vencem. 

Na spratu se nalaze tri jednaka dvokrilna prozora, sa krstastom podelom okana, u prostom malterskom ramu, iznad kojih su arhitravni frontoni sa akrotirijama, na dekorativnim floralnim konzolama, a ispod su parapetna polja dekorisanim geometrijskim i biljnim motivima.

Fasadno platno je bilo ravno malerisano i završavalo se frizom sa tavanskim otvorima u obliku rozeta, na koji se nastavljao profilisani potkrovni venac.

Na planu poprečnog preseka zgrade vidimo da su prostorije prizemlja i podruma pod svodovima, a na spratu imaju ravnu tavanicu.

Stepenište je postavljeno uzduž sa leve strane kuće. Ovakav neuobičajen položaj stepeništa je verovatno odabran zbog veoma uske parcele na kojoj se kuća nalazi. Kuća ima i usko unutrašnje dvorište sa desne strane.

Na spratu se nalazi tradicionalni alkovn.

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi samo profilisani potkrovni venac ove zgrada i arhitravni frontoni sa akrotirijama, na dekorativnim floralnim konzolama, koji odgovaraju planu iz 1852.

Fasada se može videti na ovoj fotografiji nastaloj između 1906. i 1908.
Vidimo nepromenjenu fasadu sa plana Georga Molnara iz 1852. sa tablom lokala centralno postaljenom iznad otvora u prizemlju. 

Na ovoj fotografiji iz 1990. (iz dokumentacije ZZSKNS) vidimo fasadu nakon rekontrukcije početkom 80-ih, koja u velikoj meri odgovara fasadi sa fotografija iz XIX i sa početka XX veka. Razlika je što su na bočnim prozorima na spratu uklonjeni, kao i promenjena širina otvora u prizemlju.

U ovoj kući se skoro 90 godina nalazila čuvena novosadska burekdžinica Đorđević – vidimo je na slici iznad. Tu se mogao kupiti najbolji burek u gradu, i radili su samo od 6 do 11 ujutru.

Osim bureka sa mesom, sirom, jabukama i višnjama, izrađivali su i više vrsta hleba i peciva. Jovan Vanko Đorđević je izučio pekarski zanat kod oca Nikole, a ovu radnju je preuzeo od Stavre Nikolića 1. aprila 1924. Kada se Vanko penzionisao 1955. radnju je preuzeo njego sin Krsta. Posle Krstine smrti 1992. radnju je preuzeo njegov unuk Bogdan, a 2012. burekdžijska radnja „Đorđević je prestala sa radom.

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a dvorišno krilo krovom na jednu vodu. Pokriven je falcovanim crepom.