DUNAVSKA 31
Spratna kuća sa osnovom ćiriličnog slova „Г“. Izgrađena krajem XVIII ili početkom XIX veka. Znatno je stradala u Buni, pa je obnovljena 1852. u velikoj obnovi od „erarnog zajma“, za vlasnike Anu i Teodora Petrovića, u stilu klasicizma.
Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo raniji objekat bez dvorišnog krila.
Početkom XX veka vlasnik je postao Stevan Šoman, a 1903. daje da se izvedu radovi na obnovi, po projektu baumajstera Vilmoša Mlinarića.
Dr. Karolj Maroš je postao vlasnik 1930-ih.
Sačuvan je plan zgrade koji je izradio Franc Voruda, u Beču, u septembru 1903. za vlasnika Stevana Šomana:
Na kući su, usled nekoliko obnova prisutni i klasicistički i secesijski elementi. Fasada je simetrična sa tri vertikale otvora, užeg uličnog fronta. U prizemlju otvore nadvišuju klasicističke lunete sa završcem u temenu, a ulaz je krajnji levi otvor. Na spratu je oko prozora bogata secesijska plastična dekoracija i oplata od klinker opeke, a krajnji desni je „kibic-fenster“.
Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se originalna klasicistička fasada kuće, sa arhitravnim frontonima koji nadvisuju prozore, povezani solbankom po donjoj ivici. Otvore u prizemlju nadvišuju klasicističke lunete.
Fasada nove zgrade se može dobro videti na ovoj fotografiji nastaloj oko 1905. godine, ubrzo nakon obnove u stilu secesije.
Fasada, vrlo slična današnjoj, se mnogo bolje vidi na narednoj slici nastaloj 1930-ih, na osnovu tipa automobila na slici:
Ova fotografija je iz 1995. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. Izgled fasade je gotovo nepromenjen.
Zgrada ima dugačko desno dvorišno krilo. Dvorišnom fasadom dominira komunikacioni balkon na plitkim svodovima sa profilisanim kamenim konzolama, a ograda je od kovanog gvožđa.
U prizemlju je sačuvana originalna poluobličasta svodna konstrukcija.
Krov uličnog dela kuće je na dve vode, sa većom krivolinejnom atikom, a iza nje je strmi mansardni krov pokriven eternit pločama. Krov dvorišnog krila je na jednu vodu. Ulični deo pokriven je novim biber crepom, baš kao i dvorišno krilo.
Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada
Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada
STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008.