Dunavska

DUNAVSKA 21

Spratna kuća sa osnovom nepravilnog pravougaonika. Godina gradnje nije poznata ali se smatra, na osnovu stilskih karakteristika objekta, da pripada pripada starijem graditeljskom sloju XVIII veka. 

U Buni je, kao svim kućama u Dunavskoj, krov izgoreo a sprat znatno oštećen, pa je današnji oblik dobila u velikoj obnovi početkom 1850-ih. 
Na planu grada iz 1745. na njenom mestu vidimo objekat bez dvorišnog krila.

Novosadski profesor i književnik Aleksandar Sandić (1836. – 1903.) bio je vlasnik 1863. kada se u prizemlju nalazila kafana “Crni jarac”. Ovo je u drugoj polovini XIX veka bila čuvena kafana, stecište boema i književnika. U njoj je na spratu 1874. stanovao Vasa Pelagić (1838. – 1908.), socijalista i narodni prosvetitelj, a tu je i uhapšen. Krajem XIX vek vlasnik je bio krojač Nikola Prodanović, 1938. Milan Prokić, a posle II svetskog rata dr Đorđe Đermanov.

U ovoj kući, tradiciju starog filigranskog zanata u lokalu sa leve strane, već gotovo pola veka čuva zlatarsko-filigranska radnja Marjana Petrovića. Više o ovoj zanatskoj radnji kao čuvaru novosadske tradicije starih zanata možete pogledati u emisiji „Majstorsko pismo“:

Ova zgrada nosi stilske odlike klasicizma. 

U središtu ulične fasade je plitak rizait sa tri vertikale otvora i uskim pešačkim ulazom u sredini.

U prizemlju su na rizalitu središnji dvokrilni ulaz, na kome su teška drvena krila u dijagonalnom slogu, i simetrično postavljeni jednaki ulazi u lokale, sa svake strane. Bočno od rizalita je sa svake strane po jedan simetrično postavljen prozor izloga. Konstrukcija otvora prizemlja je arhitravna, sa obrubima od kvadera ružičastog kamena. Posebno su vredna stara drvena krila sa okovima i šarkama od kovanog gvožđa na otvorima levog lokala, “Filigrana”. Unutrašnost ovog lokala je jedinstven primer autentično sačuvanog enterijera novosadskog dućana sa kraja XVIII i početka XIX veka, u Starom jezgru grada.

Na spratu je na rizalitu centralno postavljen jedan prozor flankiranim jonskim pilastrima. Levo i desno od njega nalazi se još po jedan prozor na rizalitu, oko kojih je fasadno platno horizontalno fugovano, a van rizalita po jedan kibic-fenster sa svake strane. 

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se fasada, koja se ne razlikuje znatno od današnje. Razlike koje su uočljive su drveni kapci otvora lokala, kojih više nema, i da se ne vide floralni ukrasi na frizu.

Fasada se mnogo bolje može videti na ovoj fotografiji nastaloj oko 1907. Jedine razlike u odnosu na današnju fasadu, je velika tabla iznad desnog lokala.

Detalji na delu fasada se veoma dobro vide u desnom uglu naredne fotografije iz istog perioda. 

Sledeća sačuvana fotografija je iz 1992. godine, nakon rekonstrukcije svih kuća u Dunavskoj početkom 80-ih. Na fasadi nema značajnijih promena. Vidi se zlatarsko-filigranska radnja i kafana „Ribar“:

Iz arhiva Zavoda za Zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (V.M. 85/12, 1992.)

Fotografija fasade 1995, slična izgledu na fotografiji iz 1992.

Iz arhiva Zavoda za Zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada (O.Z. 37/18, 1995.)

Sve prostorije u prizemlju su pod svodnim konstrukcijama tipa poluoblice i pruske kape, kao sto mozemo videti u lokalima. Na slici se vidi svod desnog lokala, bifea „Ribar“:

Krov uličnog dela kuće je na dve vode, a kratko levo dvorišno krilo krovom na jednu vodu. Ulični deo pokriven je biber crepom, a dvorišno falcovanim crepom.

Detalj sa zgrade – tradicionalni kibic fenster sa levog kraja sprata.

Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada

Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008.