DUNAVSKA 20
Niska ugaona parterna kuća sa pravougaonom osnovom, izgrađena 1852. godine, po planu baumajstera Georga Molnara, za vlasnika Nikolu Kramera. Prethodni objekat je morao biti znatno oštećen u Buni, kao gotovo sve kuće u ulici, a pogotvo ovaj zbog neposredne blizine Mostobrana.
Kako su brojevi 18 i 20 bili u neposrednoj blizini artiljerijskog dometa, na ovim parcelama je bila dozvoljena samo niska prizemna gradnja, i zato predstavljaju raritetan urbanističko-arhitektonski primer o nekadašnjim graditeljskim pravilima.
O izgledu pre Bune znamo jedino da je na planu grada iz 1745. na njenom mestu bio objekat, manje dubine od današnjeg, ali i tada poslednji u nizu do bare.
Tokom 1901. kuća je adaptirana za Franca Formajera, prema nacrtima baumajstera Martina Sotića. U Almanahu za 1909. godinu kao vlasnik se pominje Nikola Ivković. Tridesetih godina u kući posluje krojačka radnja M. Deneša. Godine 1938. vlasnik kuće je Nikola Grujić.
Kuća nosi stilske odlike klasicizma, sa dve ulične fasade: kraćom glavnom fasadom ka Dunavskoj ulici, i dužom ka ulici Ignjatija Pavlasa. Prostorije su bile raspoređene u nizu, pričemu su one koje su gledala ka Dunavskoj bile poslovni prostor, a koje su gledale ka današnjoj ulici Ignjatija Pavlasa bile su stambene. Prostorije ka Ignatija Pavlasa su sada takođe pretvorene u lokale, a na mestu prozora su otvoreni široki portali lokala.
Fasada ka Dunavskoj ima tri simetrična pravougaona otvora lokala, od kojih je središnji ulaz, nadvišena manjom ravnom atikom koju su ranije krasile dve vaze.
Fasadno platno je horizontalno fugovano i završava se profilisanim potkrovnim vencem.
Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se fasada, slična današnjoj, sa drvenim kapcima za otvore lokala, koji su u nekoj kasnijoj obnovi uklonjeni.
Na drugoj fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se i deo fasada, koji je tada gledao ka bari, sa prozorima stambenih prostorija.
Nismo uspeli naći ni jednu fotografiju ove kuće iz prve polovine XX veka, jer je nekako uvak bila van kadra.
Kuća je renovirana početkom 1980-ih. Na fotografiji iz 1992. godine, izgled fasade ka dunavskoj je veoma sličan današnjem, osim što ukrasne ukrasne vaze na krajevima atike tada još nisu uklonjene.
Na fotografiji fasade u Ignjatija Pavlasa takođe iz 1992. godine, vide se prozori, prostorija stambenog dela kuće koje tada još nisu pretvorene u lokale.
Na fotografiji fasade iz 1995. nema značajnijih promena u odnosu na 1992.
Kuća je svojim fasadama okrenuta ka dve ulice i nema dvorište, a parcela je u potpunosti izgrađena i pokrivena.
Krov kuće je pokriven originalnim biber crepom.
Realizaciju sajta pomogala je Gradska uprava za kulturu Novog Sada
Za realizaciju ovog sajta korišćeni su izvori i materijali Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada
STARO JEZGRO NOVOG SADA je proglaseno za kulturno dobro, odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu – 05 br. 633-151/2008 od 17. januara 2008, „Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 07/2008.