DUNAVSKA 16

Spratna kuća sa osnovom u obliku ćiriličnog slova «Г», izgrađena u prvoj polovini XIX veka u klasicističkom stilu.

O izgledu pre Bune znamo jedino da je na planu grada iz 1745. na njenom mestu bio objekat bez dvorišnog krila.

Znatno oštećena tokom Bune kao i većina kuća u starom gradskom jezgu, a obnovljena je početkom 1850-ih, u velikoj obnovi. 

Početkom druge polovine XIX veka kuća je pripadala drvarskom trgovcu Tošiću.

Tokom druge polovine XIX veka kao vlasnik se pominje poznata novosadska dobrotvorka Marija Trandafil (1816 – 1883), koja je zaveštala kuću Matici srpskoj, ali i na doživotno uživanje upravniku svojih dobara Luki Jociću(1836-1926), knjižaru i izdavaču i vojniku.
Više o životu i radu novosadske dobrotvorke Marije Trandafil možete saznati u dokumenarnom prilogu iz serijala „Heroine i heroji Novog Sada“:

On je ovu kuću renovirao krajem XIX veka. Kasnije su je Jocićeve ćerke otkupile od Matice srpske.

Sofija Vujić (1851 – 1921) glumica Srpskog narodnog pozorišta i njena ćerka Milica Milka Marković, glumica, prva srpska rediteljka i pisac, su živele u ovoj kući od 1878. godine, verovatno u iznajmljenom stanu.

Kuća nosi stilske odlike klasicizma, sa centralnim rizalitom u širini četiri prozora.

U prizemlju je centralno postavljen širok polukružno završen otvor lokala, nekadašnji kolski ulaz, a sa svake strane po dva otvora lokala nadvišeni klasicističkim lunetama.

Na spratu je šest jednakih simetrično raspoređenih dvokrilnih prozora u profilisanim malterskim ramovima, nadvišenih arhitravnim frntonima sa akrotirijama, koji su po donjoj ivici povezani solbankom. Fasadno platno je ravno malterisana i završava se širokim profilisanim potkrovnim vencem. 

Na fotografiji Dunavske ulice u velikoj poplavi 1876. vidi se fasada, u prizemlju sa velikim centralnim lučno završenim kolskim ulazom, a umesto otvora lokala vide se polukružno završeni prozori. Na spratu vidimo iznad kranjeg prozora, koji je van rizalita, samo arhitravni fronton, bez akroterija i vitičastih konzola.

Na narednoj fotografiji nastaloj oko 1905. godine, vidi se da su prozori u prizemlju pretvoreni u otvore lokala, osim krajnjeg levog, dok kolski ulaz nije promenjen. Desni lokal je dobio, u to vreme moderan, drveni portal. Na spratu nije bilo promena u izgledu fasade.

Na fotografiji nastaloj oko 1907. godine, izgled je isti kao na prethodnoj fotografiji iz 1905. godine, a i vidi se da je fasada zelenkaste boje. 

Sledeća fotografija je nastala oko 1930. Na spratu u dalje nije bilo promena, a svi otvori u prizemlju su dobili pravougaoni oblik, uključujući i kolski ulaz.

Na fotografiji nastaloj oko 1950. godine, vidimo da je drveni portal desnog lokala uklonjen, a kolski ulaz pregrađen, tako da je pola pretvoreno u lokal. Izgled sprata je nepromenjen.

Kuća je renovirana je 1984/85. godine. Na fotografija iz 1992. godine, vidimo da je prizemlje kompletno rekonstruisano, i adaptirano za potrebe tada veoma popularnog kineskog restorana „Sečuan“. Svi otvori u prizemlju su u ovoj rekonstrukciji lučno završeni, što odaje utisak sličan origanalnom izgledu sa kraja XIX i početka XX veka. 

Na fotografiji fasade iz 1995. takođe nema značajnijih promena u odnosu na 1992.

Sve prostorije u prizemlju su pod svodnim konstrukcijama. 

Nakon rekonstrukcije iz 1984/85. dozidano je drugo dvorišno krilo, tako da je nekadašnje dvorište u potpunosti izgrađeno i pokriveno.

Krov uličnog dela obe kuće je na dve vode, a dvorišna krila su na jednu vodu. Ulična padina krova uličnog dela kuća je prekrivena originalnim biber crepom, a ostatak krova novim falcovanim crepom.