NS PRIČE

gallery/grb novog sada
gallery/facebook icon
gallery/youtube icon
gallery/instagram icon

EDIKT Carice Marije Terezije od 1. februara 1748. godine:

Dunavska ulica povezuje Mostobran tvrđave - "Brukšanac", zbog koje je Novi Sad nastao i centralni trg kod Saborne crkve i Zlatne grede, kao tačku oko koje je grad nastajao i razvijao se. Između Brukšanca i Zlatne grede pružale su se rukavac Dunava i bare. Kako je snabdevanje Petrovaradinske tvrđave bio razlog nastanka Novog Sada, Dunavska je u početku bila nasip koji je premošćavao rukavac. Novi Sad 1698:

O TRGU MARIJE TRANDAFIL

gallery/slika za sajt zmaj jovina

DUNAVSKA
pre
BUNE

"... Onog Novog Sada, što je pre Bune postojao, nema više. To je bila poluorijentalna varoš. Bilo je tu kuća, baš i na pijaci sa rognjevima, sa doksatima (isturen zatvoreni balkon često oslonjen na konzolama)

gallery/ulica sa cepenacima

dućana sa takozvanim ćepencima (turski kepenk – drveno pročelje dućana ili radionice koje čine tri kapka na šarkama, pri čemu se dva podižu i kao streha štite proizvode i kupce od kiše i direktnog sunca, a donji spušta i podupire radi izlaganja robe i sedenja kupaca. Na prvoj slici ispod se vidi dućan sa zatvorenim ćepencima, dok se na drugoj vidi kako su izgledale kada se radilo i kako se na donjem kapku sedelo kraj robe.)

Kuće su imale široke streje, tako da si po kiši mogao ići po suvu čitavom Dunavskom, Ćurčijskim sokakom pa i pijacom. Te široke niske streje činile su da su ulice sasvim uske izgledale. 

(Na slici ispod je deo Baš Čaršije pre 150 godina, da bismo ilustrovali kako je Dunavska tada mogla izgledati)

 

gallery/stari ducan sa cepencima
gallery/niz radnji sa cipanacima

Na pijaci je bila znamenita simidžinica (pekara) kir Nikolina... Druga znamenita simidžinica bila je simidžinica kir Fotina na takozvanoj bari gde je danas ribna pijaca..."

 

Mihajlo Polit Desančić, "Uspomene"

gallery/kao dunavska nekad bascarsija sarajevo

„Mi, Marija Terezija, Božjom milošću carica rimska a kraljica Ugarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame, Srbije, Galicije, Lodomerije itd. itd. dajemo glasom ovoga pismena na znanje svakome, koga se tiče [...] da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji na zemljištu Sajlovo, silom naše kraljevske moći i ugleda iz ranije navedenih razloga [...] učinimo svojim slobodnim kraljevskim gradom i da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kraljevskih gradova naše kraljevine Ugarske tako i naših naslednih zemalja, ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta (Neoplanta), mađarski Uj-Videgh, nemački pak Ney-Satz, srpski Novi Sad.”

Odatle i prvi naziv Dunavske zabeležen na mapi grada iz 1745. "Auf den Brück" u prevodu "Na mostu". Uskoro su na nasipu počele da se grade prodavnice i formirala se Dunavska ulica. Kroz ceo XIX vek, sve do kraja prvog svetskog rata nosila je ime Dunavska, na tri jezika. Odatle je počinjala pijaca, koja se nastavljala u današnjoj Zmaj Jovinoj ulici, uključujući i Lebarski sokak, današnju Miletićevu. Zmaj Jovinu su Novosađani do Bune jednostavno zvali "Pijaca". Na početku Dunavske ka Brukšancu najviše se prodavala riba, a tek posle Bune riblja pijaca premeštena stotinak metara dalje paralelno sa Dunavskom, gde se i danas nalazi. Jedno vreme zvala se Petrovaradinska ulica. Između dva svetska rata ulica je nosila ime Jaše Tomića, za vreme Drugog svetskog rata ulica dr Lasla Bardošija, da bi se konačno vratio naziv Dunavska ulica posle 1944. godine. 

gallery/novi sad 1698